Не постоји особа која се бар једном није замислила над чињеницом да је живот пролазан и притом није осетила страх или нелагодност.
Како превазићи страх или панику од пролазности живота и година? Када се најчешће јавља и са чиме се најтеже миримо? Када још није касно да узмемо живот у своје руке и покушамо да реализујемо оно што смо пропустили?
Психолог Милица Милорадовић Станковић каже да је у основи свих страхова заправо страх од смрти. Нема особе која се са тим није суочила.
- Што мање искусите свој живот, то ћете се више плашити протока година и времена. С обзиром на то да имате само један живот, трудите се да га живите смислено и испуњено. Тако ћете најбоље одагнати страх од пролазности - каже психолог.
Прочитајте још: КОЛИКО ДУГО ЋЕТЕ ЖИВЕТИ? Измерите обим вашег струка и сазнајте
Шта нас прво асоцира на пролазност живота, да ли нас на то најпре подсети физички изглед?
Прве боре су први шок!
- Прве боре и седе у коси, кожа која више није затегнута и килограми који се лакше гомилају, могу бити први сигнали да године пролазе. Спознаја да нисмо остварили неке друштвено очекиване улоге у одређено време може да делује као лампица за узбуну. Рецимо, ако нисмо засновали породицу, решили стамбено питање, изградили каријеру, а нарочито ако је већина вршњака у окружењу то остварила. Најчешће нас конкретни догађаји, значајни и преломни, подсећају на проток времена и интензивирају стрепњу. То могу бити болест, смрт блиске особе, али и ванредне и опасне околности, као што је вирус корона - објашњава психолог.
Највише узнемирују пропуштене прилике.
Два догађаја у каснијим годинама која могу изазвати снажна преиспитивања су када деца напусте "гнездо" и пензија.
- Оно што нам најтеже пада и највише узнемирује јесу пропуштене прилике које се не враћају. За неке ствари које су нам важне никад није касно, али неке друге можемо остварити само у одређеном периоду живота. Такође, слабљење, односно спознаја о физичком и здравственом "пропадању" је нешто са чиме се људи тешко мире и (не)свесно одбијају да прихватају - истиче Милорадовић Станковић.
Прочитајте још: Да ли можете да будете срећни 100 дана заредом?
Да ли у зрелим годинама треба имати велике планове?
Старење није исто што и сазревање.
- Старење и сазревање не иду увек руку под руку. Године не доносе нужно и очекивану зрелост. Младост је богата маштањима који нису увек утемељењи у стварности. Са зрелошћу, спуштамо се са облака на земљу и планови постају у складу са нашим жељама и капацитетима. Тешко можемо у животу да остваримо све што пожелимо. Добро је фокусирати се на оно што имамо - објашњава психолог.
Није лако схватити да нисмо остварили своје жеље, да смо спутавали себе.
Страх није једнако интензиван код свакога, манифестује се од блокирајућег и депримирајућег очаја, до покретања на промене и фокусирања на оно што нам је суштински важно. Није лако схватити да нисмо остварили своје потенцијале и жеље, да смо спутавали себе у томе, проналазили изговоре, а да не можемо изменити оно што је прошло.
Прочитајте још: ФЕНОМЕН ДУГЕ: Постоји 12 врста, а неке су у једној боји
- Свесно или несвесно, више пута током живота правимо пресеке и преиспитујемо себе. Добро је да се с времена на време подвуче црта, да се осврнемо и сагледамо садашњу позицију у односу на жељену. Чешће процене учиниће да коначно свођење рачуна не донесе велика изненађења. Питања која повремено можемо постављати себи су: Какав живот сам водио до сада? Да ли сам задовољан? Да ли сам испунио своје жеље и очекивања? - закључује психолог
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
