Психолог открио како најлакше да препознате лажова.
Није лако када покушавате да препознате лажова, посебно ако пред собом имате особу која звучи потпуно убедљиво. Већина нас тада ради исто: гледа у очи, прати покрете руку и чека да поглед одлута у страну.
Ту, тврди професор психологије Ричард Вајзмен, правимо највећу грешку.
Један ББЦ-јев експеримент показао је да лаж много лакше пролази када гледамо особу која је изговара.
Чим је остало само оно што је речено, исход се преокренуо.
Експеримент који је показао колико лако лаж прође
Замисао је била да ББЦ интервјуише политичаре, да неки говоре истину, неки лажу, а да публика погађа ко је ко.
Ниједан политичар, међутим, није хтео да учествује.
Улогу је зато преузео новинар. Два пута је седео пред камером и оба пута одговарао на исто питање, о свом омиљеном филму. Први пут искрено, други пут не. Гледаоци су имали задатак да погоде када је био искрен.
Резултат је био слаб.
„Завршили смо са око 30.000 позива и оно што смо видели је да је јавност радила исто на телевизији као и у лабораторијским експериментима – нису могли да разазнају када је лагао“, рекао је Вајзмен.
Онда су истраживачи повукли један сасвим једноставан потез: уклонили су слику.
Зашто поглед у очи не доказује да неко лаже
Када је публика добила само радио-транскрипт, без лица пред собом, успешност у откривању лажи нагло је скочила.
Објашњење је, по Вајзмену, сасвим логично.
Покрете руку, поглед и осмех донекле држимо под контролом, јер о њима свесно водимо рачуна. Много мање пажње поклањамо томе како бирамо речи и како склапамо причу у целину.
„Визуелни знаци су веома контролисани“, рекао је психолог. Зато је, чим је слика нестала, граница између истине и лажи постала видљивија.
Скретање погледа само по себи не значи ништа. То раде анксиозни људи. Раде и они стидљиви. Исто се дешава некоме ко се у том тренутку мучи да се сети детаља који му је побегао.
Како уочити да вам неко не говори истину
Ако желите да проверите да ли вам саговорник говори истину, тежиште пребаците на садржај и на начин излагања.
Баш то је Вајзмен издвојио као траг који вреди пратити.
Лагање троши далеко више мисаоног напора од искреног одговора. Онај ко измишља мора да рачуна шта ви већ знате, шта је малочас рекао и како да све то повеже без рупе.
Зато тај напор цури на ситна врата. Не кроз покрет, него кроз реченицу која се гради у ходу. Ако желите да препознате лажова, слушајте речи пажљивије него што посматрате руке.
Обратите пажњу на глас, а не на покрете
Вајзмен саветује да пратите оклевања, дуже паузе између питања и одговора, као и изостанак детаља.
Особа која лаже истовремено склапа причу и проверава да ли се све поклапа. Такав напор се чује, у боји гласа и у ритму говора.
Када следећи пут будете покушавали да откријете лаж, немојте се водити само оним што видите. Пажљиво слушање је корисније од посматрања.
Ови детаљи могу одати особу која лаже
Обратите пажњу ако саговорник:
оклева пред одговором, чак и када је питање сасвим једноставно
оставља дуже паузе између питања и одговора
шкртари на детаљима које бисте очекивали
мења начин говора у току разговора
застајкује док покушава да сложи причу
Ниједан од ових знакова, наравно, сам за себе није доказ. Неко застајкује јер је нервозан, јер се присећа или једноставно бира реч која му не пада на памет.
Али ако вам нешто у причи шкрипи, немојте одмах тражити „кривицу“ у очима.
Слушајте шта особа говори и како то говори. Баш у гласу и у току приче излазе трагови које је много теже свесно држати под контролом.
Зато, ако желите да препознате лажова, почните од онога што чујете, а не само од онога што видите.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
