Православна црква данас обележава Детињце, радосни празник који се слави тачно три недеље пре Божића.
На овај дан постоји обичај да родитељи рано ујутру, вежу своју децу за столицу на којој седе или док још спавају у кревету. У ту сврху користе се канапи, траке,неки дебљи конац. Симболично могу да се “вежу” и бебе, али и велика деца која још увек живе с родитељима под истим кровом.
Неколико дана пре овог празника родитељи обично опомињу малишане да ће их везати и то је знак да треба да припреме "откуп". Наиме, обичај је да деца, како би платила “откуп”, дарују родитељима ситне поклончиће па се вредни малишани потруде да “уштеде” за те поклоне (воће, бомбоне, чоколаде, неке ситнице).
Осим родитеља, децу могу везати и чланови шире породице- тетке, ујаци, стричеви, баке и деке...Након што се деца „откупе" овим ситним даровима, родитељи их одвежу, а поклоне по правилу отворе да се сви заједно почасте.
Везивање за Детињце, али и за Материце и Оце, има симболику- да учврсти породичне везе, задржи мир и слогу у кући и поштовање, али исто тако да опомене укућане на врлину скромности. Такође, у православљу штедљивост је врлина, а нарочито поштен и марљив рад.
На овај дан припрема се и ручак нешто свечанији и богатији него иначе, али обавезно храна треба да буде посна, јер празник пада у време Божићног поста. Потпуно у Божићном духу, основни смисао ових празника јесте окупљање породице и припрема за најрадоснији хришћански празник, Божић.
Српска Православна црква истиче значај да се деца уче празновању и симболици ових празника од малена, како би њихов значај постепено схватили и прихватили. Величина поклона није битна, може да буде нека ситница или воће. Важно је прослављати у здрављу и весељу и недозволити да се народни обичаји забораве и занемаре.
Детињци немају свој фиксни датум, то је „клизни“ празник, па се датум одређује у односу на дан када је Божић. После њих, наредне недеље су Материце, а затим Оци.
