Патријарх српски Павле који је до 1990. до 2009. био поглавар Српске православне цркве, био је и остао духовни узор огромном броју људи.
Његова светостпатријарх Павле рођен је 11. септембра 1914. године у Кућанцима као Гојко Стојчевић. Био је пример истинске вере, доброте, мудрости, скромности, духовности. За њега се са пуним правом може рећи да је био морални и духовни ауторитет многих у Србији, ауторитет је стекао поштовањем и љубављу.
Основну школу је завршио у Кућанцима, гимназију у Тузли и Сарајеву, у Београду више разреде Шесте београдске гимназије, Богословски факултет и две године на Медицинском факултету. На челу СПЦ био је до своје смрти.
Као највишег црквеног завничника, питали су га многи да обави церемонију на њиховим венчањима. Тај позив упућивали су му и разни политичари, али и његови пријатељи и познаници.
Остао је доследан да не обавља те церемоније, а исто је важило и за сахране. Ови чинови били су за њега пре свега духовни обреди, сматрао је да Црква треба да сачува своју светост и да се не разводни популизмом и политичком коректношћу односно да патријарх треба да присуствује једино на венчањима или сахранама чланова краљевских и царских породица.
Исти став имао је и његов претходних на челу СПЦ, патријарх Герман, који је сматрао да треба сачувати духовну вредност венчања и сахрана без уплитања политичких и друштвених притисака.
Иза свега се налазила и жеља да се сачува светост црквених чинова, који треба да задрже своје духовно значење, а не да постану део бројних јавних церемонија. Веру не треба користити за личну или друштвену корист, већ њој бити предано посвећен.
Патријарх Павле желео да је да сачува светост Цркве и њених ритуала, као одраз његове најдубље посвећености религији и светој институцији.
Приче о Патријарху Павлу
За патријарха Павла везују се бројне приче, које много говоре о његовој скромности, снази, доброти, духовности, мудрости...
Прича се тако да га је једном, док је сам ишао узбрдо тротоаром Улице Краља Петра, где се налази седиште Патријаршије, сустигао, у скупоценом аутомобилу, свештеник једне од најпознатијих београдских цркава. Зауставио је кола, изашао из аута и рекао патријарху:
„Ваша Светости, дозволите да вас повезем! Само реците где треба...“
Патријарх није желео да га одбије. А убрзо га је питао: „А, јелте, оче, чији је ово ауто?“
„Мој, Ваша Светости!“, одговорио је протојереј.
„Станите!“, рекао је патријарх Павле. Изашао је, прекрстио се и поручио свештенику: „Нека вам је Бог на помоћи!“.
Говори се и да је, док је као васпитач радио у Бањи Ковиљачи, из ледене воде спасао дечака који се давио. Добио је у то време смртоносну туберкулозу. Лекари су му давалл највише три месеца живота, он се опоравио и дочекао дубоку старост.
Када је реч о његовом образовању, као занимљив детаљ издваја се то што је ђачку купу делио са чувеним књижевником Мешом Селимовићем.
"Ја сам седео у првој клупи. Са десне ми је стране био муслиман Меша, а са леве један Хрват. Ја сам био у средини. Тако да смо живели, што се каже, као браћа, као своји... Тада се то није тако осећало јер се видело да су времена тешка и да иду још гора. Тако су те разлике и националне и ове друге биле непримећујуће. Сад се сувише истиче понекада националност и вера... А онда је били смо другови школски, у истој клупи смо седели Србин, Хрват и муслиман", рекао је патријарх Павле.
Мудре речи патријарха Павла
"Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди", говорио је патријарх Павле који је рано остао без родитеља па се о њему и брату Душану бринула бака Драга и тетка, најстарија очева сестра.
"Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек", истицала је његова светост која је још као дете боравила у манастирима проводећи у њима летње распусте.
Поставши патријарх своју мудрост је радо преносио другима и често је причао о љубави: "Љубав је највиша врлина. Све што човек дели са другима смањује се, осим љубави. Што је више дајете, више је имате".
Дотицао се и доброг и лошег у људима.
"Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.... Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди", истицао је патријарх који је пре монашког живота радио као вероучитељ, а пре него што га је Српска православна црква прогласила поглаварем радио као епископ рашко-призренски.
И подсећао нас је:
"Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети; од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља".
Умео је да нам поручи:
"Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо".
И учио нас оном најважнијем:
"Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави - јер, љубав је веза савршенства - када би се макар држали принципа "што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима", онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја".
(БлицЖена)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
