Ево шта је показало истраживање о времену првог оброка.
Када је циљ мршављење и очување здравља, многи прво помисле на бројање калорија, строге дијете и избацивање појединих група намирница. Такви приступи, међутим, често брзо постану напорни и тешко их је дугорочно одржавати.
Нова научна сазнања указују на то да би време првог оброка могло да има важну улогу у регулисању телесне масе и здравља срца. Према резултатима истраживања, једноставна промена времена доручка може бити део здравијег режима исхране, без сталног осећаја глади и ригорозних рестрикција.
Магична граница: Зашто је 11 сати важан тренутак
Истраживање објављено 2023. године у стручном часопису „Нутриентс“ анализирало је утицај временски ограничене исхране, познате и као повремени пост (интермиттент фастинг), у поређењу са класичним смањењем калоријског уноса.
Научници су упоредили три различите групе испитаника – оне који су доручковали рано, оне чији је први оброк био касније, као и групу без прецизно дефинисаног времена за почетак оброка. Резултати су показали да су особе које су свој „прозор“ за исхрану отварале пре 11 сати ујутру остваривале боље резултате у појединим аспектима:
- Бржи губитак килограма: Када се са оброцима почне раније током дана, раније се завршава и последњи оброк. На тај начин тело раније улази у период без хране, што може продужити време током којег користи ускладиштену енергију.
- Снижавање крвног притиска: Позитиван утицај на вредности крвног притиска забележен је првенствено код особа које су доручковале пре 11 сати, док код оних са каснијим првим оброком овај ефекат није био толико изражен.
- Метаболичка усклађеност: Организам функционише према унутрашњем биолошком сату, односно циркадијалном ритму. Хормони важни за регулацију метаболизма и обраду глукозе, попут инсулина и кортизола, имају изражену активност управо у јутарњим сатима.
(Лепа и срећна)