Сарајевски атентат на Видовдан 28. јуна 1914. послужио је Аустроугарској монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у светској историји.
Гаврило Принцип осуђен је за убиство надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије у Сарајеву на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој. Непосредно пре тога, уочи самог читања пресуде, написао је писмо.
Сарајевски атентат на Видовдан 28. јуна 1914. послужио је Аустроугарској монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у светској историји, који је дуго био припреман. Аустроугарска је 1878. окупирала, а 1908. противправно анектирала Босну и Херцеговину, видећи Балканско полуострво као једини простор за освајање и ширење територије и тиме директно ударила на тежњу Срба и других јужнословенских народа да се ослободе стране окупације. Турска тиранија замењена је аустроугаском.
Пред аустроугарски суд у Сарајеву 12. октобра изведено је 25 углавном младих људи по оптужбом за убиство надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије.
Пресуда је изречена 28. октобра 1914. године када је Европа већ била у рату. Чињеница да је Принцип био малолетан, спасила га је од смртне казне. Осуђен је на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој.
Непосредно пре тога, уочи самог читања пресуде, видовдански херој Гаврило Принцип написао је своје последње писмо и упутио га родитељима. Забележено је да је настало 25. октобра 1914.
"Драги Родитељи,
Прије свега Вас молим да ми опростите на великој несрећи и жалости, коју сам Вама нанио. Ја сам иначе здрав, но то не значи ништа, да ли сам болестан или мртав - то ми је потпуно ради мене, свеједно - но мени је једино жао Вас и цијелога народа, због несреће која га је снашла. Мени и мојим несрећним друговима већ је расправа свршена, а у четвртак ће нам се прогласити осуда.
- Каква ће бити не знам, али бих најволио да ме на смрт осуде.
Не могу Вам писати о својим душевним мукама, но то Вам и не треба знати. Како сам рекао - опростите ми и помирите се са тим да мене више нема, а ја Вас волим и љубим изнад свега срца и душе. Гледајте на сваки начин да Никицу школујете.
Више ништа, него безброј пољубаца Вама и свима које познам. Много Вас воли и поштује Ваш син,
Гаврило"
Аутентичност писма никада није у потпуности доказана. Оно је објављено само једном и то у сарајевској "Вечерњој пошти".
Гаврило Принцип умро је у затвору од туберкулозе костију 28. априла 1918. године, мало пред крај Првог светског рата.
Измучен затвором и болешћу у комбинацији са батинама и константним мучењем, у последњим данима, сада већ историјска личност епских размера – Гаврило Принцип, човек који је устао против тираније моћних, је на зиду изнад неколико дасака које су му служиле као кревет крвљу записао још једну строфу песме свог живота:
"Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашећи господу".
(Курир)
