Пост и причешће имају духовну суштину и тек кад то схватимо можемо разумети због чега су важни.
Патријарх Павле остао је у нашем народу упамћен као духовник чије речи имају вредност и далеко после његовог живота.
Увек је говорио оно што је и сам живео, због чега се и данас његова учења поштују. Посебно је говорио о смислу поста и причешћа, наглашавајући да пост није само избегавање мрсне хране како многи верују. Пост и причешће имају духовну суштину и тек кад то схватимо можемо разумети због чега су важни.
Шта причешће значи хришћанину
Патријарх Павле је учио да причешћепредставља сусрет човека са Богом. Први хришћани су томе прилазили са дубоком вером и убеђењем да без тог сусрета не могу духовно да живе. Они су одлазили на литургију сваком празнику и недељом и причешћивали се из потребе душе, а не из обавезе. Трудили су се да приступе у чистоти и миру, свесни да се приближавају најдубљој тајни вере.
Како се душа чисти
Први хришћани су знали да грех удаљава човека од Бога и оставља траг на души. Зато су тежили да се греха клоне. Ако би и пали, одмах су се трудили да се покају и поправе како не би недостојни приступили причешћу. Њихов живот био је испуњен борбом да остану духовно чисти и спремни за сусрет са Богом.
Зашто постоји пост
Пост је у Цркви присутан од самих почетака. Као што у Старом Завету добијамо Божију заповест о посту, тако у Новом Завету сам Христос пости и учи своје ученике да и они посте. Апостоли и први хришћани су поштовали пост као духовно средство, али су се причешћивали редовно и у посту и у мрсу. Пост је имао своју сврху, а причешће своју. Једно није искључивало друго.
Како се некада припремало за причешће
У првим вековима није постојала посебна припрема пред причешће. Припремало се целим животом, испуњавањем Божијих заповести и борбом против греха. Тек касније, када више људи почиње да долази у цркву без дубоке вере, морални живот слаби и верници све ређе приступају причешћу. Због тога се уводи строжи пост пред велике празнике како би се човек дисциплиновао и вратио озбиљности у припреми.
Шта је пост постао код нас
Временом се у нашем народу развило веома ограничено схватање поста. Често се све своди на то да ли смо јели мрс или нисмо. Многи се причешћују само на основу тога, без размишљања о стању срца и душе. Важно је да се не ограничимо на списак намирница.
Патријарх Павле нас учи да се причешћу приступа у чистоћи мисли, говора и дела, у молитви и сталној духовној будности. Ако само неколико дана пред причешће мало припазимо на јеловник, а остатак времена живимо како хоћемо, онда промашујемо суштину.
Прави циљ поста
Прави пост је стални напор да чувамо душу од греха, да пазимо шта говоримо, како се понашамо, да се клонимо псовке, лажи, осуде и сваке духовне прљавштине. Ако се трудимо да живимо тако, онда можемо редовно приступати причешћу. Не треба ићи ни у крајност ретког приступања ни у аутоматизам без припреме. Потребно је да се непрестано трудимо да будемо достојни онога чему приступамо.
Правила Божићног поста
Током Божићног поста не једемо месо, јаја и млечне производе. Уље и вино дозвољени су свим данима осим средом и петком када постимо на води.
Риба се једе сваке суботе и недеље и на празник Ваведења Пресвете Богородице чак и ако падне средом или петком. Ако је слава, домаћину и гостима пост се разрешује на рибу. Последња недеља поста пости се строжије, без рибе, а Бадњи дан се традиционално пости на води.
Ово је учење које нас подсећа да се пост и причешће не мере само оним што ставимо на тањир. Они се мере оним што носимо у срцу и како живимо свакога дана.
(СД)
БОНУС ВИДЕО:
