Пролеће је време венчања
Према неким српским обичајима налаже се да на венчањима бурме купују кумови. С обзиром на то да за наш народ кумство представља светињу и духовно сродство, кум на венчању као сведок ступања две особе у брак постаје близак члан те породице.
Свакако уколико се и одлучите да поштујете ове обичаје то не значи да избор своје венчане бурме треба да препустите кумовима већ их бирајте сами уз консултације са њима.
У нашем народу постоји и много сујеверја које се везује за бурме:
- Неко старо “правило” је да ни пре венчања, а ни после њега, не би требало да дате бурму другима да је испробавају. Верује се да тиме њен власник поклања своју брачну срећу, а у заједницу уноси свађе и скандале.
- Према другом старом сујеверју, венчано прстење никада не треба скидати, али постоје и друга која побијају ово мишљење.
- Једно веровање каже да бурме младе и младожења не би требало да се разликују. Не тако ретко је невестин прстен направљен да буде дебљи од младожењиног, а сматра се да то може да негативно утиче на хармонију у породици.
- Уколико је пак бурма направљена од две врсте злата, верује се да је то лош знак. Кажу да супружници неће бити искрени једно према другом, већ ће водити двоструке животе.
Прстењу се у свакој култури света придавао одређен и другачији значај. Понекад је реч само о украсном накиту, док је понекад реч о симболичном одразу статуса, моћи, личности. Венчана бурма представљају посебну врсту прстена који се на сваком венчању размењује са будућим супружником.
Данас се главна симболика бурми огледа у томе што показује да је особа која је носи у браку. Бурме данас широм света представљају израз љубави, део накита којим су се младенци заклели на вечну љубав. Сам облик бурме, круг, представља симбол вечности. Кружна форма прстена сама по себи представља целовитост, без почетка и краја.
Веровало се да сам чин размене бурми током венчања у цркви значи давање вечне и бесмртне љубави, а исто веровање живи и данас.
Обичај је да се при веридби жени ставља веренички прстен на будуће место бурме, како би јој симболично чувао место. Након венчања веренички прстен се премешта на домали прст леве руке или остаје да дели место са бурмом.
Током историје, бурма је такође ношена на различитим прстима. Некада је ношена и на палчевима обе руке, и ако то данас звучи невероватно. Историјски гледано, некада није било битно на ком прсту ћете носити бурму. Могли сте је носити на сваком прсту, било које руке, томе није придаван значај. Тек је римска традиција увела "правила ношења".
Дакле, према традицији која потиче од Римљана, венчана бурма се носи на домалом прсту леве руке, зато што се веровало да у њему постоји вена љубави, вена вморис, која је директно повезана са срцем. Ипак, много година касније, научници су доказали да то и није баш тако, али "мит о вени љубави" се и даље сматра главним разлогом за ношење бурми на домалом прсту леве руке у већини држава света.
За разлику од Римљања, рани Хришћани су бурме носили на средњем прсту. Кроз векове се и та пракса променила, па су и хришћани почели да носе бурме на домалом прсту. У Србији је данас обичај да се бурме носе на домалом прсту десне руке, док се у већем делу западног света бурма носи на домалом прсту леве руке.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
