Откриће да на Месецу постоји рђа збунило је научнике, јер на његовој површини нема услова за њен настанак.
Нова истраживања показују да Месец носи геолошки запис утицаја Земљине атмосфере, што је довело до стварања хематита – облика оксида гвожђа познатог као рђа.
Како Земља утиче на Месец
Тим који је предводио Зилијанг Ђин са Универзитета за науку и технологију у Макау открио је да кисеоник из Земљине атмосфере игра кључну улогу у процесу. Студија је објављена у часопису Геопхyсицал Ресеарцх Леттерс.
Док Сунчев ветар већину времена бомбардује и Земљу и Месец, око пет дана месечно Земља блокира ове честице. Тада Месец долази под утицај тзв. „Земљиног ветра“ – тока кисеоника, азота и водоника који излазе у свемир. Када ти јони доспеју у месечево тло, покрећу хемијске реакције које стварају хематит.
Хематит на половима Месеца
Још 2020. године индијска мисија Чандрајан-1 идентификовала је наслаге хематита близу Месечевих полова. То је изненадило научнике јер рђа обично захтева воду и кисеоник, услове којих на Месецу нема.
Како би проверили теорију, Ђин и његов тим симулирали су услове Земљиног ветра у лабораторији. Убрзавали су јоне кисеоника и водоника и усмеравали их на минерале богате гвожђем сличне онима на Месецу. Резултати су показали да кисеоник трансформише кристале у хематит, док их водоник враћа у гвожђе.
Шта следи – мисије за потврду налаза
Резултати потврђују да кисеоник са Земље може изазвати формирање хематита на Месецу. „То је одличан експеримент и веома паметан приступ“, оценио је Шуаи Ли са Универзитета Хаваји у Манои, научник који је 2020. први идентификовао хематит на Месецу.
Он предлаже да будуће мисије донесу узорке са Месечеве површине како би се потврдило да рђа заиста потиче од кисеоника из Земљине атмосфере.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО:
