Otkriće da na Mesecu postoji rđa zbunilo je naučnike, jer na njegovoj površini nema uslova za njen nastanak.
Nova istraživanja pokazuju da Mesec nosi geološki zapis uticaja Zemljine atmosfere, što je dovelo do stvaranja hematita – oblika oksida gvožđa poznatog kao rđa.
Kako Zemlja utiče na Mesec
Tim koji je predvodio Zilijang Đin sa Univerziteta za nauku i tehnologiju u Makau otkrio je da kiseonik iz Zemljine atmosfere igra ključnu ulogu u procesu. Studija je objavljena u časopisu Geophysical Research Letters.
Dok Sunčev vetar većinu vremena bombarduje i Zemlju i Mesec, oko pet dana mesečno Zemlja blokira ove čestice. Tada Mesec dolazi pod uticaj tzv. „Zemljinog vetra“ – toka kiseonika, azota i vodonika koji izlaze u svemir. Kada ti joni dospeju u mesečevo tlo, pokreću hemijske reakcije koje stvaraju hematit.
Hematit na polovima Meseca
Još 2020. godine indijska misija Čandrajan-1 identifikovala je naslage hematita blizu Mesečevih polova. To je iznenadilo naučnike jer rđa obično zahteva vodu i kiseonik, uslove kojih na Mesecu nema.
Kako bi proverili teoriju, Đin i njegov tim simulirali su uslove Zemljinog vetra u laboratoriji. Ubrzavali su jone kiseonika i vodonika i usmeravali ih na minerale bogate gvožđem slične onima na Mesecu. Rezultati su pokazali da kiseonik transformiše kristale u hematit, dok ih vodonik vraća u gvožđe.
Šta sledi – misije za potvrdu nalaza
Rezultati potvrđuju da kiseonik sa Zemlje može izazvati formiranje hematita na Mesecu. „To je odličan eksperiment i veoma pametan pristup“, ocenio je Šuai Li sa Univerziteta Havaji u Manoi, naučnik koji je 2020. prvi identifikovao hematit na Mesecu.
On predlaže da buduće misije donesu uzorke sa Mesečeve površine kako bi se potvrdilo da rđa zaista potiče od kiseonika iz Zemljine atmosfere.
(Informer)
BONUS VIDEO:
