Руковање је један од најстаријих облика невербалне комуникације.
Иако траје свега неколико секунди, може оставити снажан утисак и често говори више него што особа изговори речима. Посебно занимљиво је када неко током руковања превише јако стисне руку.
У психолошком смислу, јак стисак не мора да значи агресију, али често указује на потребу за контролом и доминацијом у социјалној ситуацији. Таква особа може несвесно покушавати да буде доминантна током сусрета и покаже сигурност или ауторитет већ на самом почетку контакта.
У неким случајевима, прејак стисак може бити и знак унутрашње несигурности која се компензује спољашњом чврстином. Особа тада жели да остави утисак стабилности и самопоуздања, чак и ако га у том тренутку не осећа у потпуности.
Такође, јак стисак може указивати на висок ниво енергије и импулсивности. Људи који су директни, експресивни и навикнути да брзо делују често имају јачи физички контакт, јер им је то природан начин комуникације.
Сад руге стране, у неким културама и окружењима јак стисак се сматра знаком поштовања и озбиљности, док у другима може деловати као претеран или непријатан.
Зато руковање не треба посматрати изоловано, већ као део шире слике невербалне комуникације, заједно са погледом, држањем тела и начином говора. Тек тада се може добити реалнија слика о особи.
(Сенса)
