Крвни притисак се не процењује на основу само једног мерења, већ су важни поновљени резултати, начин на који је притисак измерен, године, здравствено стање и укупан ризик од кардиоваскуларних болести.
Апарат за мерење крвног притиска покаже 138/88 ммХг и одмах креће паника. Међутим, једна таква вредност сама по себи не значи да имате хипертензију.
Чувених 120/80 ммХг деценијама се наводи као идеална вредност, али прича о крвном притиску ипак је сложенија. Он природно варира током дана, а на резултат могу да утичу стрес, кафа, цигарете, физичка активност, недостатак одмора пре мерења, па чак и положај тела.
Још је важније разбити једну веома раширену заблуду: висок крвни притисак не постаје аутоматски нормалан само зато што је човек старији.
Да ли се нормалан крвни притисак мења са годинама?
Са старењем крвни судови пролазе кроз промене, укључујући повећање њихове крутости, због чега код многих људи расте нарочито систолни, односно горњи крвни притисак.
То, међутим, не значи да би 140/90 или 150/90 ммХг требало прогласити „нормалним“ само зато што неко има 60, 70 или 80 година.
На интернету се често могу пронаћи табеле у којима се наводи да је за млађе људе нормалан притисак 120/80, а да се са сваком деценијом дозвољене вредности повећавају. Савремене медицинске смернице не функционишу на тај начин.
Године јесу важне, али заједно са другим факторима: општим здравственим стањем, болестима срца и крвних судова, дијабетесом, болестима бубрега, лековима које особа користи, појавом вртоглавице при устајању и евентуалном крхкошћу код веома старих људи.
Шта онда значи чувених 120 са 80?
Вредност 120/80 ммХг није застарела, али није ни једина бројка на основу које можемо да закључимо да ли је нечији притисак добар.
Према актуелним америчким смерницама, нормалан крвни притисак код одраслих је испод 120/80 ммХг.
Америчка класификација изгледа овако:
- нормалан: мање од 120/80 ммХг
- повишен: горњи 120–129, а доњи мање од 80 ммХг
- хипертензија 1. степена: горњи 130–139 или доњи 80–89 ммХг
- хипертензија 2. степена: горњи најмање 140 или доњи најмање 90 ммХг
Европске смернице користе нешто другачију класификацију. Европско удружење кардиолога (ЕСЦ) у смерницама из 2024. задржава 140/90 ммХг као праг за хипертензију када се притисак мери у ординацији, док вредности 120–139/70–89 ммХг сврстава у категорију повишеног крвног притиска.
Зато, ако сте на једном месту прочитали да 130/80 већ улази у хипертензију, а на другом да је граница 140/90, не мора да значи да је један извор погрешио – европске и америчке смернице користе различите категорије.
Колики притисак треба да буде после 50. године?
Не постоји једна посебна вредност која постаје „нормална“ када напунимо 50 година.
Код здраве особе од 55 година не треба аутоматски прихватити 140/90 ммХг као нормалан притисак само због година. Исто важи и за особу од 65 или 70 година.
Оно што се са годинама може мењати јесте терапијски циљ, односно колико лекар жели да снизи притисак код особе која већ има хипертензију.
Европске смернице углавном препоручују да код одраслих који узимају терапију систолни притисак буде 120–129 ммХг, ако се таква вредност добро подноси.
Међутим, код особа старијих од 85 година, људи који су веома крхки или имају изражене тегобе због пада притиска при устајању, лекар може одредити блажи и потпуно индивидуализован циљ.
Британске НИЦЕ смернице, на пример, код особа млађих од 80 година са хипертензијом углавном постављају циљ притиска у ординацији на испод 140/90 ммХг, док је код људи од 80 година и старијих циљ углавном испод 150/90 ммХг.
Али овде постоји кључна разлика: терапијски циљ није исто што и дефиниција нормалног крвног притиска.
То што лекар код осамдесетогодишњег пацијента процени да не треба агресивно спуштати притисак испод одређене вредности не значи да је 150/90 идеалан притисак за свакога ко је напунио 80 година.
Дакле, који притисак је „нормалан“ за ваше године?
Најкраћи одговор гласи: не постоји једноставна табела по којој свака животна деценија има свој нормалан крвни притисак.
Вредност 120/80 ммХг није „укинута“ нити је постала застарела. Оно што се променило јесте начин на који медицина посматра крвни притисак – све више се узимају у обзир поновљена мерења, укупни кардиоваскуларни ризик, здравствено стање и индивидуална толеранција терапије.
Зато немојте паничити ако апарат једном покаже 138/88, али немојте ни понављане вредности од 140/90 или више приписивати једноставно годинама.
Једна бројка није дијагноза, али низ правилно измерених повишених вредности јесте разлог да се обратите лекару.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО
