Већ више од два века знамо једну необориву чињеницу: где год се налазили у свету, жене у просеку живе дуже од мушкараца.
Зашто је то тако, дуго је остало мистерија, но међународни тим истраживача тврди да је коначно пронашао главно објашњење – и то у генетици.
Према новој студији, кључ лежи у тзв. "хетерогаметној теорији пола". Наиме, мушкарци су "хетерогаметни пол" јер имају различите полне хромозоме – један X и један Y – док жене имају два X хромозома. Управо та разлика ставља мушкарце у неповољнији положај, пише Даилy Маил.
XY хромозомска комбинација чини мушкарце осетљивијима на штетне мутације и болести, што на крају доводи до краћег животног века.
- Верујемо да је хетерогаметни пол барем делимично објашњење - истиче др Фернандо Колчеро с Института Маx Планцк за еволуцијску антропологију.
Жене, с друге стране, имају два X хромозома који им пружају додатну заштиту. Ако је један ген неисправан, други често "ускаче" и неутрализује штету. "У суштини, две копије истих гена боље су од једне", објашњава др Јохана Старк, једна од ауторки студије. Додатно, Y хромозом често садржи дугачке секвенце понављајуће ДНК које могу да буду штетне, што додатно слаби мушкарце.
Према подацима портала Оур Wорлд ин Дата, глобални просечни животни век износи 73,8 година за жене и 68,4 за мушкарце. Иако се бројке мењају кроз историју, тренд остаје исти – жене живе дуже. Овај образац није јединствен људима. Слична правила важе и у животињском свету: код већине сисаваца, женке су дуговечније, док је код птица, гмизаваца и многих инсеката ситуација супротна – мужјаци чешће наџивљавају женке.
Научници наводе и друге факторе. Један од њих је полна селекција – еволуцијска трка у којој мужјаци развијају особине попут већег тела, шареног перја или рогова како би привукли партнерке. Иако то повећава репродуктивни успех, одржавање таквих карактеристика "плаћа се" краћим животом. Ту је и родитељско старање. Женке сисаваца, као примарни старатељи, вероватно су еволуирале како би обезбедиле преживљавање потомства све док оно не постане самостално.
Нова студија, објављена у часопису Сциенце Адванцес, потврђује да су разлике у животном веку између полова дубоко укорењене у генетици и еволуцијским процесима. Чак и у контролисаним условима зоолошких вртова, где нема природних претњи попут грабљиваца, женке сисаваца и даље у просеку наџивљавају мужјаке.
Иако генетика игра главну улогу, стручњаци напомињу да ни друштвени и бихевиорални фактори нису занемариви. Ипак, једно је сигурно – разлика између мушкараца и жена када је реч о дуговечности, ту је већ вековима и неће нестати тако брзо.
(Вечерњи.хр)
