Гастро-езофагелана рефлуксна болест (ГЕРБ) је хронична болест једњака која се карактерише неадекватном функцијом доњег езофагеалног сфинктера што има за последицу враћање желудачног садржаја и киселине из желуца у једњак.
Осим поменутог механизма значајну улогу играју поремећен мотилитет једњака, абнормална релаксација сфинктера која омогућује враћање хране и киселине у једњак, успорено желудачно пражњење и повећан притисак у желуцу, предиспозиција за стварање тзв. киселинског џепа (ацид поцкет). Враћање киселине има за последицу оштећење и иритацију слузнице једњака. Уколико је учесталост симптома два или више пута недељно уз ремећење квалитета живота појединца или уколико постоје ендоскопски верификоване промене на једњаку говоримо о рефлуксној болести једњака.
Фото: Асист. Др Владимир Миливојевић, гастроентерохепатолог, Клиника за Гастроентерологију и Хепатологију, Универзитетски Клинички Центар Србије
Учесталост рефлуксне болести у општој популацији се креће од 15-30%, што чини да је то једна од најчешћих болести дигестивног тракта данас. Болест је чест разлог посете лекару опште праксе и гастроентерологу, значајно ремети квалитет живота, оптерећује здравствени систем и нарушава продуктивност на послу. Најтипичнији симптом рефлуксне болести једњака је горушица (жгаравица), која се манифестује као осећај печења иза грудне кости, али се јављају још и регургитација (враћање киселине дуж једњака ка усној дупљи), дисфагија (отежано гутање), бол у грудима, сув кашаљ и сувоћа уста, непријатан задах из уста и киселкаст укус у устима, промуклост и бол у грлу, осећај ’кнедле’ у грлу, денталне ерозије и тд. Фактори ризика за настанак рефлуксне болести су гојазност, присуство желудачне киле, употреба цигарета, алкохол, одређених намирница попут индустријских слаткиша, рафинисаних шећера, трудноћа, болести попут астме, шећерне болести, системске болести везивног ткива, као и употреба појединих лекова. Хронична инфламација на дуже стазе доводи до прогресије промена и компликација у виду езофагитиса (40-50% пацијената), сужења једњака И стварања ожиљног ткива, улкуса једњака, настанка тзв. Барретт-ов једњака као преканцерозог стања (који је чешћи код мушкараца) или настанка аденокарцинома једњака. Могуће су И вандигестивне компликације у виду бронхијалне астме, хемијског бронхитиса, упале средњег уха, синуса или носа, плућна фиброза, оштећење зубне глеђи, слееп апнеа, настанак жучних каменаца. Дијагноза се поставља прегледом и анамнезом, у појединим случајевима је потребна допунска дијагностика па и горња ендоскопија (гастроскопија).
Фото: Галеника промо
Прва мера у лечењу рефлуксне болести је редукција телесне тежине, избегавање алкохола и цигарета, избегавање зачињене хране, чоколаде, избегавање газираних напитака, цитруса, избегавање тесне одеће, чешћи, мањи оброци, подизање узглавља приликом спавања. Уколико ове нефармаколошке мере нису довољно ефикасне предлаже се медикаментозна терапија која се базира на лековима из групе инхибитора пшротонске пумпе, Х2 блокатора, антиеметика, али и употреба поможћних средстава који лако и ефикасно неутралишу осећај горушице и киселине попут Рефлуxана, помоћног медицинског средства на бази алгината, мукополисахарида велике молекулске масе И соли бикарбоната. У контакту са желудачном киселином алгинати и мукополисахариди бубре и праве желатинозну масу која уз помоћ соли бикарбоната лебди у горњим деловима желуца представљајући физичку препреку за враћање киселине из желуца у једњак. Рефлуxан се добро подноси, има брзо и ефикасно деловање, не утиче на дејство других лекова, има дуго трајање дејства и погодан је за труднице и дојиље. Примењује се у кесицама након 3 главна оброка и пред спавање и може бити дугорочна додатна терапија код болесника са рефлуксном болешћу једњака.
