Директорка ИНЕП-а набројала три ствари које одређују предиспозицију за оболевање и тежину клиничке слике.
Директорка Института за нуклеарне науке "Винча" Снежана Пајовић наводи да генетски профил сваког од нас носи одређене записе у генима, који одређују да ли постоји већа или мања предиспозиција за обољевање од ковида 19.
Објашњава да, генетски маркери јасно указују на могући ток развоја и тока обољења, што омогућава да се делује превентивно, како би клиничка слика била блажа.
Снежана Пајовић је навела да њиховим истраживањем, доприносимо новим сазнањима - који су генетички параметри код оболелих повезани са тежом клиничком сликом и тако дефинишемо које су особе подложније да развију компликације.
"Наша генетска предиспозиција, присуство гена који кодирају целокупни наш имуни одговор и антиоксидативну одбрану су основни параметри који указују зашто неко има слабију, а неко драстичну слику ковид обољења. Такође, генетски маркери јасно указују на могући ток развоја и тока обољења, што нам омогућава да делујемо превентивно, како би клиничка слика била блажа", наводи Пајовићева говорећи о истраживању на коме раде истраживачи Лабораторије за радиобиологију и молекуларну генетику Института "Винча".
Додаје да је неопходно у анализу укључити и све досад познате факторе ризика за компликације услед ковида, да би процена ризика била што прецизнија.
Објашњава да вероватноћа оболевања од ковида 19 зависи од три фактора - наше генетске предиспозиције, околности под којима живимо и од начина на који живимо.
Према њеним речима, околности подразумевају факторе средине, која и те како утиче да ли ће се испољити такозвани лоши гени које свако од нас има у оквиру генома.
Спољашњи фактори средине такође могу да утичу на испољавање лоших гена или на њихово супримирање.
Трећи фактор је начин живота, а то значи како се хранимо, које биоактивне компоненте та храна садржи, пре свега антиоксидансе, колико дуго спавамо, каква је наша физичка активност.
Иначе, осим на овом пројекту, истраживачи "Винче" раде и на тестирању лекова против ковида 19 који су већ у употреби и то у сарадњи са колегама из Тексаса.
Научно-истраживачки рад на овом пројекту трајаће око 18 месеци, а како каже, резултати оваквих истраживања могу значајно да помогну и у процени примене постојећих лекова у борби против ковида 19.
"Што се тиче истраживања која се реализују у Институту за нуклеарне науке 'Винча', пројекат који се односи конкретно на испитивање пренамене лекова за превенцију лечења ковида 19, познат по акрониму ковид таргет, усмерен је у правцу да се скрати та процедура проналажења лека који би управо ефикасно лечио корону. Ковид 19 је комплексно, сложено обољење и сад имајући у виду да имамо читав низ лекова - антивирусних, антибактеријских, антикоагулантних који су већ до сада показали извесне ефекте, дакле, одређеним методама се приступило испитивању пренамене одређених лекова", објашњава она.
Пренамена, објашњава Пајовићева, значи да лек који је већ у примени након предклиничких и клиничких истраживања добија нову намену кад је у питању болест за коју првобитно није био регистрован.
Међутим, погрешно је сматрати да кад се ради о пренамени да се лек може одмах употребити, јер и ту постоји одређена процедура.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
