Бирање доживотног партнера једна је од најважнијих одлука које доносимо у животу, а ипак - већина људи у тај процес улази без јасних критеријума.
Често се ослањамо на заљубљеност, хемију или осећај да је неко „прави“, верујући да ће све остало доћи само од себе. Међутим, савремена психологија односа показује да дугорочна љубав не опстаје захваљујући иницијалним емоцијама, већ захваљујући врло конкретним обрасцима понашања.
Један од најрелевантнијих светских ауторитета на ову тему је амерички психолог Џон Готман, чија су истраживања помогла да се са великом тачношћу предвиди да ли ће брак опстати или не. На основу вишедеценијског рада са паровима, Готман је издвојио кључне критеријуме који чине темеље стабилне и дуготрајне везе.
Начин на који вас партнер третира важнији је од заљубљености
Готман наглашава да квалитет везе не зависи од тога колико се партнери воле, већ како понашају у свакодневном животу.
„Успешне везе се не заснивају на томе колико су партнери слични, већ на томе како управљају својим разликама“, истиче Готман.
Поштовање, љубазност и емоционална сигурност далеко су важнији од интензитета емоција. Његова истраживања су показала да су презир, подсмех и омаловажавање најпоузданији показатељи будућег развода.
„Презир је далеко најопаснији отров за везу“, наводи Готман, објашњавајући да он разара осећај блискости и поверења.
Узајамно поштовање као темељ дугорочног односа
Један од кључних критеријума за избор доживотног партнера јесте поштовање – не само у лепим тренуцима, већ и током конфликата. Готман наглашава да партнери који се поштују не покушавају да контролишу једно друго нити да побеђују у расправама.
„У срећним везама, партнери разговарају једни с другима са истим поштовањем које би показали према блиском пријатељу“, објашњава он.
Ако некога не цените као особу, дугорочна веза се временом претвара у извор фрустрације, без обзира на почетну привлачност.
Компатибилност вредности важнија је од заједничких хобија
Супротно увреженом мишљењу, Готман сматра да партнери не морају имати иста интересовања, али морају делити компатибилне животне вредности.
„Већина трајних конфликата у везама произилази из разлика у основним вредностима, а не из ситних несугласица“, наводи Готман.
Питања попут односа према породици, новцу, каријери, деци и животним циљевима пресудна су за дугорочну стабилност. Када те вредности нису усклађене, парови често улазе у зачарани круг неразумевања.
Емоционална доступност и одговор на потребе партнера
Један од централних појмова у Готмановом раду јесте емоционална повезаност, односно способност партнера да одговори на емоционалне потребе друге особе. Он то описује као „окретање ка партнеру“.
„Мале свакодневне реакције – да ли ћете се окренути ка партнеру или од њега – одређују судбину везе“, каже Готман.
Партнер који је емоционално присутан не мора увек имати решење за проблем, али показује интересовање, разумевање и спремност да буде ту.
Хемија је важна, али не и пресудна
Физичка и емоционална привлачност играју важну улогу, али Готман упозорава да саме по себи нису довољне за дугорочну везу.
„Страст може започети однос, али пријатељство га одржава“, истиче он.
Према његовим истраживањима, најстабилнији парови пре свега имају снажно пријатељство – међусобно поверење, блискост и осећај сигурности.
Начин решавања конфликата важнији је од њиховог броја
Готман је утврдио да већина парова има исте проблеме током целог живота, али да успешни парови знају како да с њима живе.
„Није важно да ли имате проблеме, већ како о њима разговарате“, наглашава он.
Партнер који уме да слуша, прави компромисе и не ескалира сукобе много је бољи избор за доживотну везу од некога ко делује савршено, али избегава одговорност.
Осећај да сте у истом тиму
На крају, Готман истиче да је један од најважнијих критеријума за дугорочну везу осећај партнерства.
„Срећни парови имају дубоко укорењено уверење да су на истој страни“, наводи он.
Важан аспект Готмановог рада односи се и на способност партнера да преузме одговорност за сопствено понашање. Према његовим истраживањима, један од кључних предиктора успешне везе јесте спремност да се призна грешка и да се партнеру упути искрено извињење. Готман истиче да у стабилним односима партнери не покушавају да докажу ко је у праву, већ да сачувају однос.
„Везе не пропадају због проблема, већ због одбијања да се преузме одговорност“, наводи он. Партнер који уме да каже „погрешио сам“ или „разумем како си се осећао“ ствара простор за емоционално повезивање и опоравак након конфликта. Насупрот томе, константна дефанзивност и пребацивање кривице временом урушавају поверење и стварају дистанцу. Управо зато, способност саморефлексије и емоционалне зрелости представља један од најважнијих, али често занемарених критеријума приликом избора партнера.
(Задовољна)
БОНУС ВИДЕО:
