Постоји мишљење да се муж и жена временом толико зближе да почну да личе једно на друго.
Иако звучи као обична шала, иза ове појаве крије се занимљиво психолошко објашњење. Партнери током година не усклађују само навике, говор и понашање – према неким истраживањима, временом могу постати сличнији чак и по цртама лица.
Овај феномен привукао је пажњу психолога још пре неколико деценија. Једно од познатијих истраживања објавио је Роберт Зајонц 1987. године, показавши да се процењена сличност лица супружника повећавала са дужином њиховог брака.
Понашања која се несвесно преносе
Зајонц је као главни разлог навео несвесно опонашање израза лица, објашњавајуц́и да партнери током деценија брака деле хиљаде емоција – заједно се смешкају, мрште, показују изненађење и осец́ају тугу. А сваки израз лица заправо је резултат рада одређених мишиц́а.
Услед сталног понављања, те емоције стварају идентичне боре, наборе и линије око усана, буквално урезујуц́и заједничку причу у њихова лица. Логично је да је овај ефекат израженији код парова са складним односима, јер они имају виши ниво емпатије, па се то „опонашање” чешц́е дешава.
Синхронизација утиче и на друштвени ниво. То се назива „ефекат фузије идентитета”. Две особе заједно пролазе кроз изазове, праве планове, подижу децу (тежец́и заједничким циљевима), стварају заједничку ризницу успомена и развијају уједињене стратегије за решавање проблема.
Оне усвајају међусобни речник, интонације, манире и гестикулацију. Њихови укуси када је реч о одец́и, храни и слободним активностима постају све сличнији. Све то ствара јединствену друштвену „слику” пара.
И све се то одражава на лицу. Особа која се често смеши изгледа другачије од особе која је стално напета. А када две особе деле исти ритам и исту емоционалну климу, њихово држање, поглед и понашање такође постају слични.
Промене које настају на органоском нивоу
Ипак, сличности сежу много дубље од самих ц́елија коже. Живимо у истој куц́и, једемо исту храну и спавамо по истом распореду. Такав заједнички начин живота доводи до сличних реакција организма. И ту на сцену ступа цревни микробиом.
Микробиом чине билиони бактерија које живе у вашим цревима. Оне помажу у варењу хране, јачају имуни систем, па чак утичу и на расположење.
Студије показују да људи који живе заједно и једу за истим столом имају веома сличан састав бактерија. То се дешава јер припремате вечеру за двоје од истих састојака, делите кашику, љубите се и, на крају крајева, перете судове истим сунђером (који је такође пун клица).
Стално, свакодневно, размењујете бактерије. Током година, та размена постаје толико интензивна да ваши унутрашњи екосистеми почињу да личе један на други. Што дуже живите заједно, то више заједничких сојева микроба развијате.
Цревне бактерије директно утичу на варење, метаболизам, имунитет, па чак и на синтезу витамина. Штавише, све је више доказа о постојању везе између црева и мозга. Микробиота може утицати на наше расположење и реакцију на стрес путем производње неуротрансмитера као што је серотонин.
Стога, заједнички микробиом може бити један од фактора који доприносе не само сличним навикама у исхрани, вец́ и заједничком емоционалном стању, чинец́и реакције партнера предвидљивијим и међусобно усклађеним.
Дакле, када помислите да су ваши бака и дека, који живе заједно вец́ пола века, савршен пар јер личе једно на друго, не варате се. Међутим, погрешно је веровање да су од почетка личили; постали су слични током деценија брака. И та сличност није случајност.
Она је резултат хиљада заједничких вечера, милиона идентичних осмеха, трага заједничког мира или заједничке борбе – они личе једно на друго јер су се њихови животи одавно испреплели у једну, заједничку причу.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО
