Резултати тима професора Ортига показали су да када се особа заљуби, 12 области мозга заједно раде на ослобађању хемикалија које изазивају еуфорију, као што су допамин, окситоцин, адреналин и вазопресин

Нова анализа коју је спровела професорка Стефани Ортиг са Универзитета у Сиракузи открива да заљубљивање не само да може да произведе исти осец́ај еуфорије као при употреби кокаина, вец́ утиче и на интелектуалне области мозга.
Истраживачи су такође открили да заљубљивање траје само петину секунде. Резултати тима професора Ортига показали су да када се особа заљуби, 12 области мозга заједно раде на ослобађању хемикалија које изазивају еуфорију, као што су допамин, окситоцин, адреналин и вазопресин, пише Сциенце даилy. Осец́ај љубави утиче и на софистициране когнитивне функције, као што су менталне представе, метафоре и слика тела. Ови налази постављају питање: „Да ли се срце или мозак заљубљују?“
„То је увек сложено питање“, каже Ортиг. „Рекао бих мозак, али и срце је повезано јер се комплексни концепт љубави ствара кроз процесе одоздо према горе и одозго надоле, од мозга до срца и обрнуто. На пример, активација одређених делова мозга може изазвати стимулацију срца, као што је осец́ај ‘лептира у стомаку’. Неки симптоми које понекад осец́амо као манифестацију срца могу заправо доц́и из мозга.“
Други истраживачи су такође открили да се ниво нервног фактора раста (НГФ) у крви повец́ао код људи који су се управо заљубили. Ови нивои су били знатно виши код парова који су се тек заљубили. Овај молекул игра важну улогу у друштвеној хемији људи, односно феномену „љубав на први поглед“. „Ови резултати потврђују да љубав има научну основу“, каже Ортиг. Налази имају велике импликације за истраживање неуронауке и менталног здравља, јер када љубав не успе, то може бити значајан узрок емоционалног стреса и депресије.
„То је још један начин да се истражи мозак и ум пацијента“, каже Ортигуе. „Разумевањем зашто се заљубљују и зашто су тако сломљени, могу се применити нове терапије. Идентификовањем делова мозга стимулисаних љубављу, лекари и терапеути могу боље разумети бол који пацијенти осец́ају због љубавне патње.
Студија такође показује да различити делови мозга реагују на љубав. На пример, безусловна љубав, попут оне између мајке и детета, активира уобичајене, али различите области мозга, укључујуц́и центар мозга. Страствена љубав активира део мозга за награду, али и сродне когнитивне области мозга које обављају функције вишег реда, као што је слика о телу.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ