Разговарате са својим псом, и наравно, убеђени сте да вас ваше штене разуме . Али шта ако се пас спусти на место где ођедном сви говоре другачијим језиком?
У новој студији, истраживачи су користили технике снимања мозга како би открили да ли пси могу разликовати познате и непознате језике. Истраживачи кажу да су открића са Одељења за етологију на Универзитету Етвош Лоранд у Мађарској први доказ који показује да нељудски мозак може да разликује језике.
Прочитајте још: Летење авионом може бити ОПАСНО ПО ЖИВОТ вашег љубимца! ОВО треба да знате пре него што га одведете на ЛЕТ
Пре неколико година, прва ауторка Лаура В. Куаја преселила се из Мексика у Мађарску ради постдокторског истраживања. Пре него што се преселио, Куајин пас под именом Кун-кун је до тада чуо само шпански. Била је радознала да ли ће приметити да људи у Будимпешти говоре другим језиком, мађарским. „Као и многи пси, Кун-кун има тенденцију да обраћа пажњу на људе, покушавајући да предвиди њихово друштвено окружење“, каже Куаја.
„Када смо се преселили у Мађарску, то је био потпуно нови свет за све. У Будимпешти су људи врло дружељубиви са псима. Када су људи разговарали са Кун-куном, питала сам се да ли је схватио разлику у језику. И на срећу, ово питање се уклапало у циљеве Лабораторије за неуроетологију комуникација."
Слушање језика
За своју студију, истраживачи су регрутовали Кун-куна и 17 других паса, који су претходно били обучени да мирно леже у магнетној резонанци. Псима су пуштани одломци говора из „Малог принца” на шпанском и мађарском језику. Сваки од паса је чуо само један од два језика: мађарски је био познати језик за 16 паса, шпански за друга два пса. То им је омогућило да упореде веома познат језик са потпуно непознатим.
Истраживачи су псима пуштали и шифроване верзије одломака, које су биле бесмислене и потпуно неприродне. Ово је требало да тестира да ли могу да разликују прави говор од измишљеног говора.
Упоредили су реакције мозга на два различита језика и на говор и на измишљени говор: „Пронашли смо различите церебралне регионе за оба процеса: за детекцију говора (говор наспрам не-говора), примарни слушни кортекс и за препознавање језика (познати језик наспрам непознатог језика), секундарни слушни кортекс“, каже Куаја.
„Наши резултати могу сугерисати хијерархијску обраду у мозгу пса за обраду говора. У првој фази, њихов мозак би открио да ли је звук говор или не. Затим, у другој фази, њихов мозак би идентификовао да ли је говор познати језик или не."
Истраживачи су открили да без обзира који језик пси слушају, примарни слушни кортекс псећег мозга може да разликује говор од измишљеног говора. „Псећи мозгови, као и људски мозгови, могу разликовати говор од измишљеног говора. Али механизам који лежи у основи ове способности откривања говора може се разликовати од говорне осетљивости код људи: док је људски мозак посебно подешен на говор, псећи мозак може једноставно да открије природност говора.“, каже Раул Хернандез-Перез, коаутор студије.
Такође су утврдили да мозак пса може разликовати шпански и мађарски. Ти обрасци су пронађени у другом делу мозга који се зове секундарни слушни кортекс. Истраживачи су открили да што је пас био старији, то је његов мозак боље могао да разликује познати и непознати језик. То сугерише да што дуже живе са својим власницима и што су више изложени неком језику, то више разумеју како језик звучи.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
