Како је настао први ред на модним ревијама и како се мењао током времена?
„Посебна хаљина за посебну прилику, јединствен комад у осмишљавању и у изради, сам врх система светске моде.“ Тако је високу моду дефинисао Ђанфранко Фере, дизајнер који је годинама правио "Хауте Цоутуре" колекције за Диор. За сваку колекцију високе моде предвиђена је ревија, а за сваку ревију предвиђен је и „фронт роw“ – технички термин за оне који присуствују ревијама, али још прецизније за прва места уз саму писту. Она најпрестижнија, она најпожељнија. И ако мода јесте огледало времена, први ред то јесте још више, јер означава „сезоне друштва“.
Прва верзија првог реда 1857. године
Француска висока мода настаје са Чарлсом Фредериком Вортомом у XИX веку, када улога кројача бива замењена фигуром цоутуриера. Већ од 1857. године Ворт почиње да представља нову колекцију сваке сезоне, пише италијански Вог. За њим су у наредним деценијама кренули бројни француски дизајнери, међу којима су Жам Пату, Маделин Вионет, Елса Скјапарели, Коко Шанел. Са презентацијама у атељеима, настају и први редови.
Од настанка високе моде па све до Другог светског рата, публику су углавном чиниле клијенткиње, жене које су већ биле одане једној модној кући или које је цоутуриер желео да придобије. Главни циљ ревије био је да представи колекцију, али и да прода, примајући наруџбине одмах. Свака клијенткиња је на свом месту налазила папир или мали блок у којем су били наведени сви модели који ће се појавити на писти, са називом и неколико карактеристика. Жене су могле да означе хаљину која их је занимала, а на крају ревије листа жеља предавана је представницима модне куће, који би потом контактирали даме ради заказивања пробе.
А ко је тада седео у првом реду? Готово искључиво аристократија или висока буржоазија – они који су имали велико богатство и могли себи да приуште одећу кројену по мери. Wортх је, на пример, међу својим клијенткињама имао и француску царицу Јуџин и принцезу Александру од Велса. Ипак, важно је напоменути – крунисане главе нису посећивале ревије, као што је и данас ретко случај, већ је сам цоутуриер одлазио на двор да покаже моделе и обави пробе. Облачење краљице или принцезе сматрало се огромном привилегијом и, иако је то често било мало исплативо због сложености посла, представљало је моћну рекламу. Управо су оне, ране „инфлуенсерке“ и „трендсетерке“, биле фотографисане и појављивале се у часописима, показујући нове креације и ширећи славу дизајнера.
Успон модних магазина: Први ред се отвара новинарима
Са појавом и успехом модних часописа, историја првог реда мења се, па су и новинари постепено добијали приступ ревијама. Ревије су од тада биле не само средство за директну продају, већ и моћна реклама за модног креатора.
Прва велика ревија после рата била је она Кристијана Диора 1947. године, када је представио оно што ће постати познато као „Неw Лоок“. Већ 1949. принцеза Маргарет била је почасна гошћа у првом реду Диор ревије високе моде.
Велика љубитељка лепих хаљина и моде, принцеза је била одушевљена његовим креацијама, па је 1950, када је Диор први пут ревију одржао у Великој Британији, организовала приватну ревију у Бакингемској палати. У првом реду тада су биле краљица мајка, краљица Елизабета ИИ са принцезом Марином, војвоткињом од Кента и пронцезом Олгом од Грчке и Данске. Управо тада је Маргарет наручила хаљину за свој 21. рођендан, модел „Облиqуе“ креиран посебно за њу.
У наредним годинама, чланови краљевских породица често су били гости ових ревија, од Фарах-е Диба 1959. до принцезе Грејс од Монака, која је била блиска пријатељица Марка Бохана, Диоровог наследника. Грејс је деценијама посећивала париске ревије, често са ћерком Каролин.
Међутим, постепено се публика мењала. Клијенткиња је било све мање, а у првим редовима све чешће су били уредници великих часописа. Почеле су да се појављују и познате глумице и певачице, чије је присуство значило огромну рекламу и привлачило пажњу фотографа и новинара.
Прва велика модна ревија Валентино и долазак звезда
Чувена је ревија Валентина Гараванија из 1962. године, одржана у Палаззо Питти, у познатој „Сала Бианца“. Тај догађај је заправо био прва италијанска ревија високе моде. Од тада је Валентино постао део елите високе моде, а касније је одлучио да ревије одржава у Паризу.
Од 1970-их надаље, праве клијенткиње биле су све ређе у првом реду. Нису волеле да буду виђене на ревијама, већ су касније одлазиле директно у модне куће да бирају и наручују моделе. Уместо њих, у првим редовима све чешће су седели чланови међународног џет-сета, филмске и музичке звезде. Краљевске породице готово су нестале, уз изузетак Каролине од Монака. Она је своју прву ревију високе моде посетила 1979. сама, на дефилеу Марка Бохана за Диор, са бунтовничким изгледом и ставом – цигарета и мужевни стајлинг.
Од тог тренутка постала је стална гошћа Недеље моде, нарочито када је њен пријатељ Карл Лагерфелд преузео Шанел.
У наредним деценијама, ревије високе моде постале су прави спектакли, готово позоришне представе, и извори инспирације за црвене тепихе, доделу Оскара и Мет Гала.
Ђани Версаће и револуција: Долазак поп звезда у први ред
Ђани Версаће био је први који је први ред попунио светским звездама, потпуно променивши начин представљања колекција. Међу првима је био репер Тупак, који је чак и прошетао пистом 1995. године. Потом Мадона, Бритни Спирс и многи други. Циљ је био да се пажња јавности усмери на ревију, чинећи ексклузивни догађај још привлачнијим.
Присутност певача или глумца брише границу између спектакла и стварности, увлачећи у модни свет и оне који му раније нису припадали. Данас је то уобичајено, али тада, када су ревијама присуствовали углавном само новинари, купци и стилисти, то је било револуционарно.
Ретко, али дешавало се, и сами дизајнери су седели у првом реду, попут Версаћеа, Карл Лагерфелда или Ане Винтур1990. на прослави магазина Вог.
Познати, ит девојке, па инфлуенсери
Велика промена десила се 2000-их. Нови век донео је нова правила. Појавиле су се „девојке тренутка“ – ћерке славних, младе глумице, прве блогерке. Олсен близнакиње, Линдзи Лохан, Миша Бартон, затим мање познате Оливија Палермо и Кјара Ферањи, која је свој успон доживела тек после 2010.
Први ред се тада пунио новим лицима – аристократским ит девојкама попут Беатрис Боромео, Шарлот Касирахи, Бианке Брандолини д’Ада, Александре од Хановера и Татијане Санто Доминго. Њихове комбинације и приватне приче пуниле су таблоиде.
Не треба заборавити ни највеће иконе лепоте и стила последњих деценија – Ли Радзивил, Карла Бруни, Мариса Беренсон, Софија Лорен. А недавно се у Диоров први ред вратила и једна краљица – Соња од Норвешке, гошћа Марије Грације Ћури.
Све ово показује колико су данас први редови разнолики, обухватајући људе из свих сфера живота. Прве редове већ сада заузимају и ТикТокери, врло различити од оних који су популарност стекли на Инстаграму и Фејсбуку.
А сасвим је могуће да ће се публика у првом реду још мењати.
(Задовољна)
БОНУС ВИДЕО:
