Прича о Муни Ајуб, жени која је из пакла златног кавеза и несрећног брака у Саудијској Арабији успела да се уздигне до статуса једне од најбогатијих и најутицајнијих жена арапског света
Муна Ајуб је арапска милијардерка, једна од најбогатијих жена света, али и препозната модна икона која живи раскошним животом у Монаку. Власница је једне од највећих једрилица икада направљених и, према мишљењу модних стручњака, поседује можда и најимпресивнију приватну колекцију комада високе моде на свету. На први поглед, њен живот делује као остварење сна – луксуз, моћ, блистави догађаји и путовања. Међутим, када Муна изговори реченицу: „Моја животна прича је веома тужна. Имала сам јадно детињство, јадан брак и јадан развод“, многи помисле да је реч о претеривању. Ипак, када се завири у њену прошлост, постаје јасно да иза богатства и сјаја стоји прича о усамљености, болу и унутрашњој борби. У њеном случају, она стара изрека – „Новац не купује срећу“ – добија врло стварно и дубоко значење.
Од детета у интернату до живота у златном кавезу
Муна Ајуб рођена је у Кувајту, у либанској католичкој породици средње класе која је живела у духу западних вредности. Још као мала, са само три године, послата је у католички интернат у Либану. Детињство које би требало да буде време безбрижности, за Муну је било испуњено строгим правилима, казнама и осећајем усамљености. Била је немирно дете, што часне сестре нису праштале – кажњавале су је батинама, ускраћивањем хране и изолацијом.
„Од треће године осећала сам само беспомоћност и тугу“, признала је Муна у једном интервјуу. „Сваке ноћи сам плакала и сањала исти сан – како ме носе у позлаћеном кавезу и спуштају испред велике беле куће. У сну бих увек успела да побегнем из кавеза и да утрчим у ту кућу тражећи уточиште. Сан би се прекидао када би ме часне пробудиле да започнем још један ужасан дан.“
Није ни слутила да ће управо тај сан касније постати симбол њеног стварног живота – јер ће, удајом за најбогатијег Арапина, провести две деценије у дословном „златном кавезу“.
Удала се за шеика и 20 година живела у паклу
Када је имала 17 година, у Либану је избио рат. Њена мајка, у страху за њену сигурност, послала ју је у Париз на студије. Био је то још један болан растанак – и у тренутку када јој је мајка била најпотребнија, Муна је поново остала сама. Живот у Паризу био је далеко од гламурозног: дању је студирала, а ноћу радила како би могла да преживи. „Вапила сам за мајком и за утехом. Али нисам могла себи да допустим да ме туга сломи. Морала сам да идем даље, сама и беспомоћна“, испричала је.
Судбина ју је касније одвела у свет богатства, када се удала за једног од најимућнијих арапских шеика. Ради љубави, прихватила је ислам и живот у потпуно другачијем свету – свету који је споља деловао бајковито, али се у њему крило много бола. Иза зидова луксузних палата, Муна је живела изоловано, под строгим правилима и непрестаним надзором. Није имала слободу, пријатеље ни могућност да сама одлучује о сопственом животу.
„Две деценије сам живела у златном кавезу. Имала сам све – осим себе“, рекла је.
Од таме до снаге
Након болног развода, Муна је успела да се избори за слободу и изгради нови живот. Упркос свему што је преживела, није дозволила да горчина преузме њен дух. Данас, у 67. години, делује мирно и достојанствено, иако не скрива да ожиљци из прошлости и даље постоје.
Њена прича, иако обавијена луксузом, заправо говори о универзалној истини – да срећа никада не зависи од богатства, већ од унутрашњег мира, слободе и љубави коју човек осећа према себи и другима.
Удаја за милијардера и прелазак на ислам – почетак живота у златном кавезу
Док је као студенткиња у Паризу покушавала да споји крај с крајем радећи као конобарица, Муна Ајуб није ни слутила да ће јој један сусрет променити живот из корена. Тог дана, у једном од луксузних ресторана, упознала је Насера Ал-Рашида, утицајног бизнисмена и милијардера с Блиског истока, који је у то време био саветник самог краља Саудијске Арабије. Његово богатство се тада процењивало на осам милијарди долара, а медији су га сврстали међу дванаест најбогатијих људи на свету.
За младу девојку која је до јуче живела скромно и сама се борила за опстанак, Насер је деловао као оличење свега о чему је маштала – културан, пажљив, моћан и неодољиво шармантан. Његова пажња, скупоцени поклони и луксузни гестови деловали су као бајка која је изненада постала стварност. Муна је поверовала да је пронашла свог принца, човека који ће јој пружити сигурност, љубав и дом о каквом је сањала.
Када ју је запросио, Насер је изнео и један услов – мораће да пређе на ислам. Иако је одрасла у католичкој породици, Муна је рођена у муслиманској земљи и тај захтев јој није деловао несхватљиво. Сматрала је да је то мала жртва за љубав свог живота. Није могла ни наслутити да ће тај чин значити почетак њеног заточеништва – духовног, емотивног и физичког.
Живот под велом – раскош споља, тамница изнутра
Брак је склопљен 1979. године на раскошној церемонији, достојној краљевских свадби. Муна је тада имала 22, а Насер 40 година. У првим месецима живела је у уверењу да јој је судбина подарила срећу о каквој је мало ко могао сањати. Но, убрзо је схватила да се иза блиставих палата и дијаманата крије строги свет у којем је жена сведена на послушност и ћутање.
Насер је захтевао да носи хиџаб, иако је Муна одувек волела моду и имала изграђен лични стил. Била је права колекционарка луксузне одеће, али у његовом свету могла је да носи само бурку. Забрањено јој је било да разговара са мушкарцима, излази без пратње или присуствује друштвеним окупљањима. Кућа јој је постала затвор, а слобода – далеки сан.
„Након што сам се удала, нисам смела да идем у биоскоп, код фризера, на вечере, забаве, нити да се дружим са било ким. Када бисмо путовали у Европу, свеједно је било – ишла сам у Париз, куповала најскупље хаљине, враћала се кући, јела и спавала. Где год да сам била, пратили су ме телохранитељи који су водили рачуна да се вратим пре 19 часова“, признала је касније.
Преобраћање које је постало казна
У аутобиографији „Ла Вéритé“ („Истина“), Муна је искрено описала колико ју је прелазак на ислам коштао. Њена мајка ју је још пре удаје упозорила да је саудијско друштво изузетно конзервативно, али она је веровала да љубав може да премости све разлике. Убрзо је схватила колико је била наивна.
Једног дана, док је током Рамазана у Таифу на пијаци покушала да дотакне пар ципела, припадник верске полиције ударио ју је по руци – само зато што јој је рукав мало склизнуо и показала је кожу. Била је то сцена коју никада није заборавила, али није била најгора.
У књизи описује и трауматичан догађај из Париза, када је по први пут крочила у џамију. Носила је дугу сукњу, мараму и ланац са симболом Курана. Једна жена ју је, мислећи да на огрлици виси хришћански крст, напала, стргнула јој ланац и бацила га на под. Када су присутни схватили шта се догодило, помислили су да је сама оскрнавила свети симбол – и напали су је. Тукли су је, чупали за косу, ударали по лицу и телу. Муна је из џамије изашла крвава, у сузама, носећи у себи дубоки осећај издаје и понижења.
„Жене тамо постоје само да би служиле мушкарцима“
После двадесет година брака и неизмерне патње, Муна је коначно смогла снаге да оде. Развод ју је ослободио физички, али трагови тог живота никада нису нестали. У једном интервјуу годинама касније, отворено је говорила о положају жена у Саудијској Арабији:
„Тамо жене не постоје као бића с душом и вољом. Оне постоје само да би служиле мушкарцима – њиховим жељама, њиховим правилима и њиховој потреби да доминирају.“
Иако данас живи окружена луксузом и модним благом о којем свет прича, Муна Ајуб зна да ни један дијамант не може да прикрије таму прошлости. Њена прича није прича о богатству, већ о храбрости жене која је успела да преживи затвор из којег се ретко која враћа – и да из њега изађе достојанствено, са вером у себе и у слободу.
Упркос незамисливом богатству и чињеници да је могла да има све што пожели, Муна је живела живот у сенци. Уместо луксуза, носила је црне хаљине и бурке, док је њен скупоцени накит годинама скупљао прашину у сефу. Била је жена која је имала све – осим слободе. Иза затворених врата, њен живот био је далеко од гламура. Свакодневно је плакала, маштајући о разводу и новом почетку, иако је добро знала да у Саудијској Арабији развод, посебно за жену са петоро деце, готово да није био могућ.
После две деценије брака, обележеног патњом и понижењем, успела је да издејствује развод у складу са исламским законима. Била је то победа скупо плаћена – али истовремено и почетак њеног новог живота.
Изгнана и остављена без ичега
Њен бивши супруг Насер, моћни милијардер и човек огромног утицаја, није могао да поднесе пораз. У њему је киптео бес, па је употребио све своје везе у медијима како би Муни уништио углед. Покренуо је кампању клевете и понижења, а за само неколико недеља читава Саудијска Арабија окренула се против ње.
У споразум о разводу уградио је две бруталне клаузуле – Муна је морала да напусти земљу, а њихова деца остају са њим све до своје пунолетности. Уз то, није добила ни најмањи део његовог богатства. Једино што је успела да задржи били су луксузни поклони добијени током брака, јер би њихово одузимање нарушило Насеров углед у конзервативном друштву. Тако је Муна, после 20 година брака, остала празних руку – али са слободом коју је чекала цео живот.
Нови живот у Паризу и пословна одлука која ју је учинила милијардерком
Преселивши се у Париз, Муна је решила да окрене нову страницу. Знала је да њен живот није готов – тек је почео. Продала је већину свог накита, укључујући и дијаманте непроцењиве вредности, и сав новац уложила у куповину луксузне јахте „Пхоцеа“. Јахта је коштала око седам милиона долара, али је Муна уложила додатних 20 милиона да би је реновирала и претворила у најексклузивније пловило на Медитерану.
Показало се да има изузетан пословни инстинкт – богаташи из целог света почели су да је унајмљују, а Муна је за кратко време зарадила милионе. Новац је затим улагла у луксузне некретнине широм Европе, па је за свега неколико година изградила империју вредну скоро пола милијарде долара.
Страст према моди и филантропији
Са новостеченим богатством, Муна је поново пронашла себе – али овај пут као жену која бира свој пут. Постала је икона високе моде, поседује више од 10.000 комада одеће познатих светских дизајнера, а многи брендови имају чак и манекенке са њеним мерама како би креације биле савршено прилагођене њеном телу.
Ипак, луксуз за њу није био само израз стила, већ и слободе. Мода јој је, како сама каже, помогла да поврати самопоштовање:
„Мода је за мене била бег. У хаљинама сам проналазила део себе – онај који је смео да сања, да буде вољен, да буде слободан. Када сте годинама покривени од главе до пете, постајете сенка себе.“
Муна данас често организује хуманитарне ревије и аукције на којима продаје своје луксузне комаде, а приход донира организацијама које помажу женама жртвама породичног насиља.
Књига која је уздрмала Саудијску Арабији
Године 2000. Муна је објавила аутобиографију Ла Вéритé („Истина“), у којој је отворено проговорила о животу под исламским екстремизмом и о положају жена у Саудијској Арабији. Књига је изазвала огроман скандал – била је забрањена у арапским земљама, а њој су стизале претње смрћу од верских фанатика. У медијима су је називали издајницом и блудницом, али књига је постала бестселер у Европи и преведена на италијански, шпански и румунски језик.
„Верујем да је моја књига ипак стигла до многих арапских жена. Добила сам на стотине писама подршке – од оних које сањају о слободи, али им мужеви држе пасоше и контролу над животима. Као и мода, књига ми је помогла да повратим осећај сопствене вредности.“
Данас, у 68. години, Муна живи мирним животом у Француској, и даље окружена модом и уметношћу. Иако је прошла кроз изгнанство, губитак деце и јавно понижење, успела је да изгради ново царство и да из таме поново изађе као победница.
Њена прича остаје сведочанство о снази жене која је имала храбрости да се супротстави систему, да изгуби све – и да управо из тог губитка пронађе себе.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
