Priča o Muni Ajub, ženi koja je iz pakla zlatnog kaveza i nesrećnog braka u Saudijskoj Arabiji uspela da se uzdigne do statusa jedne od najbogatijih i najuticajnijih žena arapskog sveta
Muna Ajub je arapska milijarderka, jedna od najbogatijih žena sveta, ali i prepoznata modna ikona koja živi raskošnim životom u Monaku. Vlasnica je jedne od najvećih jedrilica ikada napravljenih i, prema mišljenju modnih stručnjaka, poseduje možda i najimpresivniju privatnu kolekciju komada visoke mode na svetu. Na prvi pogled, njen život deluje kao ostvarenje sna – luksuz, moć, blistavi događaji i putovanja. Međutim, kada Muna izgovori rečenicu: „Moja životna priča je veoma tužna. Imala sam jadno detinjstvo, jadan brak i jadan razvod“, mnogi pomisle da je reč o preterivanju. Ipak, kada se zaviri u njenu prošlost, postaje jasno da iza bogatstva i sjaja stoji priča o usamljenosti, bolu i unutrašnjoj borbi. U njenom slučaju, ona stara izreka – „Novac ne kupuje sreću“ – dobija vrlo stvarno i duboko značenje.
Od deteta u internatu do života u zlatnom kavezu
Muna Ajub rođena je u Kuvajtu, u libanskoj katoličkoj porodici srednje klase koja je živela u duhu zapadnih vrednosti. Još kao mala, sa samo tri godine, poslata je u katolički internat u Libanu. Detinjstvo koje bi trebalo da bude vreme bezbrižnosti, za Munu je bilo ispunjeno strogim pravilima, kaznama i osećajem usamljenosti. Bila je nemirno dete, što časne sestre nisu praštale – kažnjavale su je batinama, uskraćivanjem hrane i izolacijom.
„Od treće godine osećala sam samo bespomoćnost i tugu“, priznala je Muna u jednom intervjuu. „Svake noći sam plakala i sanjala isti san – kako me nose u pozlaćenom kavezu i spuštaju ispred velike bele kuće. U snu bih uvek uspela da pobegnem iz kaveza i da utrčim u tu kuću tražeći utočište. San bi se prekidao kada bi me časne probudile da započnem još jedan užasan dan.“
Nije ni slutila da će upravo taj san kasnije postati simbol njenog stvarnog života – jer će, udajom za najbogatijeg Arapina, provesti dve decenije u doslovnom „zlatnom kavezu“.
Udala se za šeika i 20 godina živela u paklu
Kada je imala 17 godina, u Libanu je izbio rat. NJena majka, u strahu za njenu sigurnost, poslala ju je u Pariz na studije. Bio je to još jedan bolan rastanak – i u trenutku kada joj je majka bila najpotrebnija, Muna je ponovo ostala sama. Život u Parizu bio je daleko od glamuroznog: danju je studirala, a noću radila kako bi mogla da preživi. „Vapila sam za majkom i za utehom. Ali nisam mogla sebi da dopustim da me tuga slomi. Morala sam da idem dalje, sama i bespomoćna“, ispričala je.
Sudbina ju je kasnije odvela u svet bogatstva, kada se udala za jednog od najimućnijih arapskih šeika. Radi ljubavi, prihvatila je islam i život u potpuno drugačijem svetu – svetu koji je spolja delovao bajkovito, ali se u njemu krilo mnogo bola. Iza zidova luksuznih palata, Muna je živela izolovano, pod strogim pravilima i neprestanim nadzorom. Nije imala slobodu, prijatelje ni mogućnost da sama odlučuje o sopstvenom životu.
„Dve decenije sam živela u zlatnom kavezu. Imala sam sve – osim sebe“, rekla je.
Od tame do snage
Nakon bolnog razvoda, Muna je uspela da se izbori za slobodu i izgradi novi život. Uprkos svemu što je preživela, nije dozvolila da gorčina preuzme njen duh. Danas, u 67. godini, deluje mirno i dostojanstveno, iako ne skriva da ožiljci iz prošlosti i dalje postoje.
NJena priča, iako obavijena luksuzom, zapravo govori o univerzalnoj istini – da sreća nikada ne zavisi od bogatstva, već od unutrašnjeg mira, slobode i ljubavi koju čovek oseća prema sebi i drugima.
Udaja za milijardera i prelazak na islam – početak života u zlatnom kavezu
Dok je kao studentkinja u Parizu pokušavala da spoji kraj s krajem radeći kao konobarica, Muna Ajub nije ni slutila da će joj jedan susret promeniti život iz korena. Tog dana, u jednom od luksuznih restorana, upoznala je Nasera Al-Rašida, uticajnog biznismena i milijardera s Bliskog istoka, koji je u to vreme bio savetnik samog kralja Saudijske Arabije. NJegovo bogatstvo se tada procenjivalo na osam milijardi dolara, a mediji su ga svrstali među dvanaest najbogatijih ljudi na svetu.
Za mladu devojku koja je do juče živela skromno i sama se borila za opstanak, Naser je delovao kao oličenje svega o čemu je maštala – kulturan, pažljiv, moćan i neodoljivo šarmantan. NJegova pažnja, skupoceni pokloni i luksuzni gestovi delovali su kao bajka koja je iznenada postala stvarnost. Muna je poverovala da je pronašla svog princa, čoveka koji će joj pružiti sigurnost, ljubav i dom o kakvom je sanjala.
Kada ju je zaprosio, Naser je izneo i jedan uslov – moraće da pređe na islam. Iako je odrasla u katoličkoj porodici, Muna je rođena u muslimanskoj zemlji i taj zahtev joj nije delovao neshvatljivo. Smatrala je da je to mala žrtva za ljubav svog života. Nije mogla ni naslutiti da će taj čin značiti početak njenog zatočeništva – duhovnog, emotivnog i fizičkog.
Život pod velom – raskoš spolja, tamnica iznutra
Brak je sklopljen 1979. godine na raskošnoj ceremoniji, dostojnoj kraljevskih svadbi. Muna je tada imala 22, a Naser 40 godina. U prvim mesecima živela je u uverenju da joj je sudbina podarila sreću o kakvoj je malo ko mogao sanjati. No, ubrzo je shvatila da se iza blistavih palata i dijamanata krije strogi svet u kojem je žena svedena na poslušnost i ćutanje.
Naser je zahtevao da nosi hidžab, iako je Muna oduvek volela modu i imala izgrađen lični stil. Bila je prava kolekcionarka luksuzne odeće, ali u njegovom svetu mogla je da nosi samo burku. Zabranjeno joj je bilo da razgovara sa muškarcima, izlazi bez pratnje ili prisustvuje društvenim okupljanjima. Kuća joj je postala zatvor, a sloboda – daleki san.
„Nakon što sam se udala, nisam smela da idem u bioskop, kod frizera, na večere, zabave, niti da se družim sa bilo kim. Kada bismo putovali u Evropu, svejedno je bilo – išla sam u Pariz, kupovala najskuplje haljine, vraćala se kući, jela i spavala. Gde god da sam bila, pratili su me telohranitelji koji su vodili računa da se vratim pre 19 časova“, priznala je kasnije.
Preobraćanje koje je postalo kazna
U autobiografiji „La Vérité“ („Istina“), Muna je iskreno opisala koliko ju je prelazak na islam koštao. NJena majka ju je još pre udaje upozorila da je saudijsko društvo izuzetno konzervativno, ali ona je verovala da ljubav može da premosti sve razlike. Ubrzo je shvatila koliko je bila naivna.
Jednog dana, dok je tokom Ramazana u Taifu na pijaci pokušala da dotakne par cipela, pripadnik verske policije udario ju je po ruci – samo zato što joj je rukav malo skliznuo i pokazala je kožu. Bila je to scena koju nikada nije zaboravila, ali nije bila najgora.
U knjizi opisuje i traumatičan događaj iz Pariza, kada je po prvi put kročila u džamiju. Nosila je dugu suknju, maramu i lanac sa simbolom Kurana. Jedna žena ju je, misleći da na ogrlici visi hrišćanski krst, napala, strgnula joj lanac i bacila ga na pod. Kada su prisutni shvatili šta se dogodilo, pomislili su da je sama oskrnavila sveti simbol – i napali su je. Tukli su je, čupali za kosu, udarali po licu i telu. Muna je iz džamije izašla krvava, u suzama, noseći u sebi duboki osećaj izdaje i poniženja.
„Žene tamo postoje samo da bi služile muškarcima“
Posle dvadeset godina braka i neizmerne patnje, Muna je konačno smogla snage da ode. Razvod ju je oslobodio fizički, ali tragovi tog života nikada nisu nestali. U jednom intervjuu godinama kasnije, otvoreno je govorila o položaju žena u Saudijskoj Arabiji:
„Tamo žene ne postoje kao bića s dušom i voljom. One postoje samo da bi služile muškarcima – njihovim željama, njihovim pravilima i njihovoj potrebi da dominiraju.“
Iako danas živi okružena luksuzom i modnim blagom o kojem svet priča, Muna Ajub zna da ni jedan dijamant ne može da prikrije tamu prošlosti. NJena priča nije priča o bogatstvu, već o hrabrosti žene koja je uspela da preživi zatvor iz kojeg se retko koja vraća – i da iz njega izađe dostojanstveno, sa verom u sebe i u slobodu.
Uprkos nezamislivom bogatstvu i činjenici da je mogla da ima sve što poželi, Muna je živela život u senci. Umesto luksuza, nosila je crne haljine i burke, dok je njen skupoceni nakit godinama skupljao prašinu u sefu. Bila je žena koja je imala sve – osim slobode. Iza zatvorenih vrata, njen život bio je daleko od glamura. Svakodnevno je plakala, maštajući o razvodu i novom početku, iako je dobro znala da u Saudijskoj Arabiji razvod, posebno za ženu sa petoro dece, gotovo da nije bio moguć.
Posle dve decenije braka, obeleženog patnjom i poniženjem, uspela je da izdejstvuje razvod u skladu sa islamskim zakonima. Bila je to pobeda skupo plaćena – ali istovremeno i početak njenog novog života.
Izgnana i ostavljena bez ičega
NJen bivši suprug Naser, moćni milijarder i čovek ogromnog uticaja, nije mogao da podnese poraz. U njemu je kipteo bes, pa je upotrebio sve svoje veze u medijima kako bi Muni uništio ugled. Pokrenuo je kampanju klevete i poniženja, a za samo nekoliko nedelja čitava Saudijska Arabija okrenula se protiv nje.
U sporazum o razvodu ugradio je dve brutalne klauzule – Muna je morala da napusti zemlju, a njihova deca ostaju sa njim sve do svoje punoletnosti. Uz to, nije dobila ni najmanji deo njegovog bogatstva. Jedino što je uspela da zadrži bili su luksuzni pokloni dobijeni tokom braka, jer bi njihovo oduzimanje narušilo Naserov ugled u konzervativnom društvu. Tako je Muna, posle 20 godina braka, ostala praznih ruku – ali sa slobodom koju je čekala ceo život.
Novi život u Parizu i poslovna odluka koja ju je učinila milijarderkom
Preselivši se u Pariz, Muna je rešila da okrene novu stranicu. Znala je da njen život nije gotov – tek je počeo. Prodala je većinu svog nakita, uključujući i dijamante neprocenjive vrednosti, i sav novac uložila u kupovinu luksuzne jahte „Phocea“. Jahta je koštala oko sedam miliona dolara, ali je Muna uložila dodatnih 20 miliona da bi je renovirala i pretvorila u najekskluzivnije plovilo na Mediteranu.
Pokazalo se da ima izuzetan poslovni instinkt – bogataši iz celog sveta počeli su da je unajmljuju, a Muna je za kratko vreme zaradila milione. Novac je zatim ulagla u luksuzne nekretnine širom Evrope, pa je za svega nekoliko godina izgradila imperiju vrednu skoro pola milijarde dolara.
Strast prema modi i filantropiji
Sa novostečenim bogatstvom, Muna je ponovo pronašla sebe – ali ovaj put kao ženu koja bira svoj put. Postala je ikona visoke mode, poseduje više od 10.000 komada odeće poznatih svetskih dizajnera, a mnogi brendovi imaju čak i manekenke sa njenim merama kako bi kreacije bile savršeno prilagođene njenom telu.
Ipak, luksuz za nju nije bio samo izraz stila, već i slobode. Moda joj je, kako sama kaže, pomogla da povrati samopoštovanje:
„Moda je za mene bila beg. U haljinama sam pronalazila deo sebe – onaj koji je smeo da sanja, da bude voljen, da bude slobodan. Kada ste godinama pokriveni od glave do pete, postajete senka sebe.“
Muna danas često organizuje humanitarne revije i aukcije na kojima prodaje svoje luksuzne komade, a prihod donira organizacijama koje pomažu ženama žrtvama porodičnog nasilja.
Knjiga koja je uzdrmala Saudijsku Arabiji
Godine 2000. Muna je objavila autobiografiju La Vérité („Istina“), u kojoj je otvoreno progovorila o životu pod islamskim ekstremizmom i o položaju žena u Saudijskoj Arabiji. Knjiga je izazvala ogroman skandal – bila je zabranjena u arapskim zemljama, a njoj su stizale pretnje smrću od verskih fanatika. U medijima su je nazivali izdajnicom i bludnicom, ali knjiga je postala bestseler u Evropi i prevedena na italijanski, španski i rumunski jezik.
„Verujem da je moja knjiga ipak stigla do mnogih arapskih žena. Dobila sam na stotine pisama podrške – od onih koje sanjaju o slobodi, ali im muževi drže pasoše i kontrolu nad životima. Kao i moda, knjiga mi je pomogla da povratim osećaj sopstvene vrednosti.“
Danas, u 68. godini, Muna živi mirnim životom u Francuskoj, i dalje okružena modom i umetnošću. Iako je prošla kroz izgnanstvo, gubitak dece i javno poniženje, uspela je da izgradi novo carstvo i da iz tame ponovo izađe kao pobednica.
NJena priča ostaje svedočanstvo o snazi žene koja je imala hrabrosti da se suprotstavi sistemu, da izgubi sve – i da upravo iz tog gubitka pronađe sebe.
(Stil)
BONUS VIDEO:
