Славни дизајнер преминуо у 91. години живота.
Модни креатор Ђорђо Армани важио за једног од највећих креатора који је оставио дубок траг у модној индустрији још од оснивања бренда 1975.године. Чак и сада када је прешао 90-ту годину, он наставља да ствара велелепна издања која очаравају како познате личности тако и "обичне" људе.
Своју славу рекло би се да је стекао одмах када је кренуо. Истакао се на почетку својим радом за једну модни продавницу у Италији, да би брзо добио унапређење због ког је научио све што је могао о модном бизнису.
Када је основао свој бренд, његове креације су брзо кренуле да бивају препознате од стране многих познатих личности које су га касније прославиле. Посебно се истакао оделима за филм "Амерички жиголо" са Ричардом Гиром у главној улози, у ком је дизајнирао одела специјално за њега.
Модни гуру је на да смрти имао зарађаних скоро 10 милијарди евра, али пре тог великог сјаја и богатства, милијардер није имао баш бајан живот. Било му је потребно много рада, много одрицања да би успео да постигне оно што је зацртао.
Родио је 11. јула 1937.године, две године пре почетка Другог светског рата на северу Италије у провинцији Пјаћенца у регији Емилиа Ромања, недалеко од Милана. Његов отац Уго Армани упознао је будућу супругу Марију Рајмонду током наступа у једном аматерском шоу. Обоје су били велики љубитељи уметности, али током тридесетих година прошлог века, Италија је била под влашћу фашиста Бенита Мусолинија, и није била најбоље место за живот.
Ипак пар је добио троје деце. Ђорђо је средње дете, има старијег брата Серђа и млађу сестру Росану. Отац му је био рачуновођа, а мама домаћица која је деци припремала храну и приређивала им луткарске представе.
Ђорђо је показивао рано интересовање за моду, дизајнирајући хаљинице за лутке које је његова мама користила да их забави. Због рата, породица бежи на село, међутим није их заобишло бомбардовање од стране Савезника.
Ђорђо је говорио о овом страшном тренутку. Његова сестра и он били су заједно на улици када се догодило бомбардовање. Морали су на лицу места да се спашавају, а дете Ђорђо је да би заштитио своју сестру, лежао преко ње у једној јами. Много пута након тога, Ђорђо је истакао да га је рат учинио снажнијим човеком. Након рата, породица се преселила у Милано.
На почетку, Ђорђо Армани није маштао да буде модни дизајнер. Ђорђо је желео да буде глумац, а потом и лекар. Озбиљно је размишљао да буде лекар и уписао је медицину, али је на другој години одустао услед његових проблема са хемофобијом, односно страхом од крви који није успео да победи.
Тих дана је почео да се бави фотографијом и тако кроз познанство добија први посао, 1957. године у робној кући Ла Ринашенте у Милану постаје један од људи задужених за уређење излога као и модни бајер.
Убрзо бива унапређен у директора једне продавнице одеће, што га доводи на путовање у Уједињено Краљевство. Одатле црпи инспирацију, али и почиње да купује робу с Далеког истока за своју продавницу, и ту се рађа његова фасцинација оријенталним земљама, али и јапанском и кинеском уметношћу и стиловима живота, којима је веран и данас.
Тај стил који промовише у продавници доводи много нових купаца, због чега му робна кућа нуди посао главног набављача за све њихове секторе.
Успон Арманија креће невиђеном брзином, а он већ креће да размишља о својим првим креацијама и о свом бренду.
Али, најважнији догађај тог дела његовог живота је познанство с модним дизајнером Нином Черутијем, који му 1961. године нуди посао асистента и могућност да самостално ради на деловима његових нових колекција. Тако су први Арманијеви модели стигли на тржиште под Черутијевим брендом Хитман.
Велики преокрет у животу Ђорђа Арманија, десио се када је упознао колегу дизајнера Серђа Галеотија, који ће постати његова велика и једина љубав.
Срели су се на одмору 1966. године, млади модни дизајнер се због Арманија сели у Милано, и постају нераздвојни све до 1985. када Серђо умире услед последица срчаног удара (и сву своју имовину оставља Арманију). Управо га је он наговорио да отвори сопствену модну кућу, иако у првим годинама њихове везе ради с два модна дизајнера: Зењом и Унгаром.
На самосталност се Армани одлучио 1975. а за почетни капитал сопственог модног бренда морао је да прода аутомобил. Била је то најпаметнија продаја Фолксваген Голфа у историје аутоиндустрије.
У новој фирми Ђорђо и Серђо раде заједно на креирању модних колекција и нераздвојни су. Када је 1985. на велику жалост Серђо пеминуо, дизајнер је био девастиран губитком и није могао да то лако поднесе. Данас он наставља да гради и одржава своју велику модну империју, баш као што је и обећао Серђу да ће успети.
Прва лансирана Армани модна колекција била је намењена мушкарцима, а потом представља прву женску колекцију. Тиме је рођено ново италијанско модно царство, оно које осваја модом која је крајње елегантна, једноставна (готово базична) у својим кројевима и силуети, а врхунска у материјалима и изведби.
Све то дело је човека који и данас тврди: "Разлика између стила и моде је у квалитету."
На првим Арманијевим ревијама, пистом шетају мушкарци у џинсу и јакнама од твида, али и спортској одећи у бојама које су до тада биле незамисливе у мушким ормарима.
У исто време његове жене су гледане као еленгантне богиње, јер Армани тврди: "Бити елегантан не значи бити упечатљив, него значи остати људима у сећању."
Женама које носе Армани то није нимало тешко да постигну. Успех је био невероватан и незамисливо је растао, због чега је 1998. године профит куће Армани износио 850 милиона долара, чиме је бренд Армани постао највећа и најмоћнија италијанска модна кућа.
У књизи брата чувеног Ђанија Версачеа, Санта Версачеа под називом "Браћа:Једна италијанска породица", Санто управо истиче Ђорђа Арманија (поред других дизајнера из Италије попут свог брата Ђанија, Валентина Гараванија и још понеке) као дизајнера који је заслужан за популаризацију Италије у модном свету и њено ребрендирање од "земље познате по шпагетама", до земље познате по моди".
Оно по чему се његов приступ моди разликовао од бројних других модних креатора је ширина и оштрина слике у коју он смешта одећу. Он, наиме, није желео да људи понекад обуку нешто с његовим потписом, него жели створити и одређени животни стил код људи.
Његов бесконачно креативни ум достигао је велики модни обруч, тако да се није задржао само на прêт-à-портер колекцијама, већ је кренуо и са ревијама високе моде под називом Армани Привé, али и ресорт колекцијама и предјесењим колекцијама (које није одржао од 2020.године).
Поред свог тог луксуза, Армани је пожелео да "демократизује моду" и створи могућност да и људи који немају толико висока примања, могу да купе неке његове креације. И тако је настала друга линија бренда под називом Емпорио Армани, линија која је јефтинија и примамљивија млађој генерацији (нешто што ће и други брендови кренути да прате касније).
Он се потом окренуо и уређењу ентеријера са брендом Армани Каза, потом хотелијерству са брендом Армани Хотелс", а купио је и 2008.године кошаркашки клуб Олимпија Милано (сада познатији као ЕА7 Емпорио Армани Милано).
Посебно се истакао својом линијом дизајнерских парфема који освајају људе широм света и за које не може да се каже да не миришу лепо. Од 1982.године када је креиран први Аqуа ди Гио Армани, све до 2013.године када је креиран парфем Си Гиоргио Армани са Кејт Бланчет као амбасадорком.
До последњег тренутка остао је веран свом послу, да би пре само неколико дана објавио да је купио легендарни клуб Ла Капанина, место где је 60-их година упознао свог животног и пословног партнера Серђа Галеотија.
Упркос озбиљним здравственим проблемима у протеклој години - инфекцији плућа и ретком одсуству са сопствене модне ревије у јуну - Армани је наставио да ради, пратећи припреме колекције која би у септембру обележила 50. годишњицу бренда и дајући упутства својим сарадницима.
Лето је провео у Форте деи Мармију, окружен породицом, и тек последњих дана му се здравље нагло погоршало.
Збогом маестро!
(Магазин Новости/Стил/Б92)
