Сви ми заправо знамо да је добро прветравати, али колико често и колико дуго то треба чинити да би било делотворно, а и зашто је то тако важно, можда и не знамо.
Када је проветравање ваздуха у питању, људи би могли да се сврстају у две главне категорије. У једну спадају сви они који фанатично отварају прозоре чим се пробуде ујутро, независно од тога да ли је напољу сунце, пада ли киша или снег, и остављају прозоре отворенима прилично дуго. У другој су они који их отварају стидљиво, само на кратко, минутицу или две, само понекад или кад се сете или кад су временски услови "одговарајући".
Знамо да је проветравање кључно у свакодневном животу, а ево и због чега је толико важно и колико је пожељно да траје.
Смањује густоћу микроорганизама и штетних честица
"Истина је да отварање прозора може унети прашину, пелуд и загађене материје у ваш дом. Међутим, проветравање дома увек је здрава навика, јер смањује накупљање угљен-диоксида који се производи током ноћи и других хемијских једињења који могу бити присутни у вашем дому. Такође, помаже да ограничи густоћу микроорганизама који се размножавају у затвореним просторима, посебно у влажним или слабо дезинфикованим окружењима", каже Марíа Долорес Цима Цабал, биолошкиња и руководилац мастера из управљања околином и енергијом на Универзитету Интернационал де ла Риоја.
Правила доброг проветравања (без расипања топлотне енергије)
И Цима Цабал и проф Нистал слажу се да би проветравање требало да траје између 10 и 20 минута.
"То је довољно времена за обнову ваздуха без претераног губитка топлотне енергије која се користи за грејање током зиме", каже Цима Цабал.
Проф Нистал препоручује проветравање рано ујутро, када је концентрација топлоте у ваздуху најнижа. Тако, кад прозоре опет затворимо, почетна температура ће се вратити у року од неколико минута, чиме се спречава непотребно расипање топлоте.
Како оптимизовати измену ваздуха
Како бисте што брже и ефикасније проветрили свој дом, корисно је створити унакрсну вентилацију отварањем прозора на супротним странама куће како бисте створили промају која осигурава брзу измену ваздуха (у овом случају довољно је само 5 минута). Прозоре треба оставити широм отворене, а не само нагнуте ("на кип"), јер би то зими распршило превише топлоте и не би омогућило довољно брзу циркулацију ваздуха, што би поспешило губитак топлоте и хлађење зидова. Овај брзи поступак може се спровести 2-3 пута дневно (ујутро, послеподне и увече пре спавања).
Шта избегавати
Када је ниво спољашњег смога висок, добра је идеја проветрити кућу неколико минута, отприлике 5 до 10, стварајући промају, и пре свега, одабрати право време. Најбоље је то учинити рано ујутро када је ваздух чишћи, након што падне мрак или касно увече кад је саобраћај мање интензиван, отварајући супротне прозоре за бржу измену ваздуха.
Мање накупљања патогених организама
Иако проветравање дом не чини стерилним, промена ваздуха смањује вероватноћу накупљања патогених микроорганизама у затвореним просторима, повећавајући ризик од инфекције за оне који тамо живе. Виролог Нистал објашњава да живот у стерилном окружењу није потребан, јер је наш имунолошки систем оспособљен за интеракцију с већином микроорганизама. Циљ проветравања не би требало да буде стварање стерилног окружења, већ одржавање чистоће ваздуха.
Треба ли да проветравате свакодневно чак и ако живите сами
"Истина је да проветравање значајно смањује ризик од преноса респираторних болести међу људима који деле дом, али то треба да буде темељна пракса чак и ако живите сами", истиче Цима Цабал.
"Иако то није чаробни лек, и даље је то одлична пракса за стварање здравог животног простора, без обзира на број људи који у њему живе", сматра Нистал.
А шта ако не проветравате?
Измена ваздуха зими је врло важна, јер се у дому производе штетне и потенцијално отровне материје, попут прашине, угљен-моноксида који се ослобађа из пламена шпорета, угљен-диоксида и водене паре настале свакодневним активностима попут купања или туширања, сушења веша или једноставно присутношћу људи. Све те материје смањују количину кисеоника доступног у дому. Без одговарајуће измене ваздуха, те материје се задржавају, стварајући засићено и неквалитетно окружење. Такозвани "устајали ваздух" може узроковати сузење, главобоље, отежано дисање и отежану концентрацију.
(Супер жена)
БОНУС ВИДЕО:
