Дечја психолошкиња објашњава последице убрзаног развоја, односно како то што децу нешто учимо када за то није време може да утиче на њихов даљи развој.
Када у кућу стигне беба, нарочито када је прво дете, маме и тате будно прате "календар развоја". Месец за месецем, маме посвећено прате када њихово дете треба да се преврне на стомак, када да ухвати звечку и када може да седи, стоји и хода. Радују се када њихово дете све то уради на време, или чак мало раније. Наравно, сваки родитељ жели да му је дете пре свега здраво, али и паметно, па се тако маме и тате одушевљавају када дете већ са две-три године зна слова, рецимо, али то и није баш тако "наивно" и дивно како се чини.
Зашто превише брз односно напредан развој није баш увек добар објаснила је дечја психолошкиња Људмила Лопина.
О сензитивном периоду развоја
Постоје сензитивни периоди у развоју који су универзални за све, а то су периоди који су оптимални за развој одређених вештина код деце. Тако, на пример, ако се пропусти период перцепције финих детаља (до две године), моторички развој (до 4,5 године) то може касније да остави последице на различите ствар. Због пропуштених претходних периода развоја перцепције финих детаља и моторичког развоја, касније ће "патити" развој говора (до 5 година), што ц́е довести до проблема у комуникацији (до 7 година).
Дакле, тако првак долази у школу са лошим говором, неразвијеним вештинама и проблемима у комуникацији. Али, на часовима раног развоја су га научили да чита?! Родитељи су поносни на његову технику читања и умеће сабирања и одузимања. Али, важно је не само научити вештину, вец́ га научити да учи. И свака фаза узраста доприноси томе.
Период 2-3 године
У узрасту од 2-3 године, код детета се развија перцепција финих детаља. Какву врсту размишљања дете има у овом узрасту? Ту често закаже рани развој.
Развојне активности у овом узрасту захтевају ангажовано визуелно-активно размишљање, у којем дете види, интерагује са и манипулише предметима – то је њихов тренутни когнитивни процес. Током ове врсте игре, дете куца, котрља, притиска, звецка и тако даље. Као резултат тога, разуме глаголе и говори у фразама. Њихови когнитивни процеси, памц́ење и пажња развијају добровољност. Предмет учења је окружење, а разноликост овог развојног окружења је кључна за успех. Ако ово окружење укључује шушкање, "дешифровање" слова односно симбола азбуке, то је нормалан рани развој, прилагођен узрасту. Али, то се не односи на читање нити да би дете у овом узрасту требало да учи да чита, објашњава дечји психолог Људмила Лопина.
Период 3-4 године
До 3-4 године, визуелно-активно размишљање ц́е уступити место визуелно-фигуративном мишљењу. Придеви ц́е почети да се појављују у говору. Манипулисање предметима ц́е уступити место сложенијим радњама - конструкцији, вајању, цртању и стварању слика. Слова се могу бојити и вајати.
Невољно памц́ење ц́е се наставити развијати. Али, овде није реч само о читању. До 4-5 година, развија се активни говор, и дете учи да изражава своје мисли. Добровољно тј. "намерно" памц́ење ц́е почети да се развија кроз игру. Али посебно кроз игру! Ово је важно, јер је игра примарна активност. Замена игре класичним учењем је лоша идеја. Поред разних експеримената, у процес учења се додају и приче одраслих.
Период 5-6 година
До 5-6 година, дететово размишљање је вец́ фигуративно и шематско, памц́ење је усмерено ка циљу, говор је добро развијен, видици широки, а когнитивно интересовање се продубљује. Чини се да су вец́ зрели за читање, зар не? И ово је заиста најуспешније време за почетак учења читања.
Период од 7 година
До 7 година почињу да се формирају елементи логичког размишљања засновани на визуелно-фигуративном размишљању, а затим ц́е спајање слогова постати још лакше.
Рани развој није убрзани развој, како се данас обично схвата. Рани развој значи олакшавање развоја мишљења у свакој фази раног детињства, стварање подстицајног окружења, а онда ц́е то донети плодове.
Дечја психолошкиња објашњава да напредни развој тј. када родитељи "унапред" или прерано уче дете нечему, дете то запамти, али је прескочило претходне фазе учења. Таква деца могу или бити успешна у првим разредима школе, али затим нагло "пасти", или им је веома тешко да савладају градиво јер им је вољно памц́ење слабо и тешко им је све да запамте. Или, обрнуто, могу да умеју да читају, али не успевају у томе јер се играју на часу. На крају крајева, одрасли су у неком моменту "преузели" њихов развој, замењујуц́и игру учењем, а сада деца надокнађују недостатак игре.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
