Dečja psihološkinja objašnjava posledice ubrzanog razvoja, odnosno kako to što decu nešto učimo kada za to nije vreme može da utiče na njihov dalji razvoj.
Kada u kuću stigne beba, naročito kada je prvo dete, mame i tate budno prate "kalendar razvoja". Mesec za mesecem, mame posvećeno prate kada njihovo dete treba da se prevrne na stomak, kada da uhvati zvečku i kada može da sedi, stoji i hoda. Raduju se kada njihovo dete sve to uradi na vreme, ili čak malo ranije. Naravno, svaki roditelj želi da mu je dete pre svega zdravo, ali i pametno, pa se tako mame i tate oduševljavaju kada dete već sa dve-tri godine zna slova, recimo, ali to i nije baš tako "naivno" i divno kako se čini.
Zašto previše brz odnosno napredan razvoj nije baš uvek dobar objasnila je dečja psihološkinja LJudmila Lopina.
O senzitivnom periodu razvoja
Postoje senzitivni periodi u razvoju koji su univerzalni za sve, a to su periodi koji su optimalni za razvoj određenih veština kod dece. Tako, na primer, ako se propusti period percepcije finih detalja (do dve godine), motorički razvoj (do 4,5 godine) to može kasnije da ostavi posledice na različite stvar. Zbog propuštenih prethodnih perioda razvoja percepcije finih detalja i motoričkog razvoja, kasnije će "patiti" razvoj govora (do 5 godina), što će dovesti do problema u komunikaciji (do 7 godina).
Dakle, tako prvak dolazi u školu sa lošim govorom, nerazvijenim veštinama i problemima u komunikaciji. Ali, na časovima ranog razvoja su ga naučili da čita?! Roditelji su ponosni na njegovu tehniku čitanja i umeće sabiranja i oduzimanja. Ali, važno je ne samo naučiti veštinu, već ga naučiti da uči. I svaka faza uzrasta doprinosi tome.
Period 2-3 godine
U uzrastu od 2-3 godine, kod deteta se razvija percepcija finih detalja. Kakvu vrstu razmišljanja dete ima u ovom uzrastu? Tu često zakaže rani razvoj.
Razvojne aktivnosti u ovom uzrastu zahtevaju angažovano vizuelno-aktivno razmišljanje, u kojem dete vidi, interaguje sa i manipuliše predmetima – to je njihov trenutni kognitivni proces. Tokom ove vrste igre, dete kuca, kotrlja, pritiska, zvecka i tako dalje. Kao rezultat toga, razume glagole i govori u frazama. NJihovi kognitivni procesi, pamćenje i pažnja razvijaju dobrovoljnost. Predmet učenja je okruženje, a raznolikost ovog razvojnog okruženja je ključna za uspeh. Ako ovo okruženje uključuje šuškanje, "dešifrovanje" slova odnosno simbola azbuke, to je normalan rani razvoj, prilagođen uzrastu. Ali, to se ne odnosi na čitanje niti da bi dete u ovom uzrastu trebalo da uči da čita, objašnjava dečji psiholog LJudmila Lopina.
Period 3-4 godine
Do 3-4 godine, vizuelno-aktivno razmišljanje će ustupiti mesto vizuelno-figurativnom mišljenju. Pridevi će početi da se pojavljuju u govoru. Manipulisanje predmetima će ustupiti mesto složenijim radnjama - konstrukciji, vajanju, crtanju i stvaranju slika. Slova se mogu bojiti i vajati.
Nevoljno pamćenje će se nastaviti razvijati. Ali, ovde nije reč samo o čitanju. Do 4-5 godina, razvija se aktivni govor, i dete uči da izražava svoje misli. Dobrovoljno tj. "namerno" pamćenje će početi da se razvija kroz igru. Ali posebno kroz igru! Ovo je važno, jer je igra primarna aktivnost. Zamena igre klasičnim učenjem je loša ideja. Pored raznih eksperimenata, u proces učenja se dodaju i priče odraslih.
Period 5-6 godina
Do 5-6 godina, detetovo razmišljanje je već figurativno i šematsko, pamćenje je usmereno ka cilju, govor je dobro razvijen, vidici široki, a kognitivno interesovanje se produbljuje. Čini se da su već zreli za čitanje, zar ne? I ovo je zaista najuspešnije vreme za početak učenja čitanja.
Period od 7 godina
Do 7 godina počinju da se formiraju elementi logičkog razmišljanja zasnovani na vizuelno-figurativnom razmišljanju, a zatim će spajanje slogova postati još lakše.
Rani razvoj nije ubrzani razvoj, kako se danas obično shvata. Rani razvoj znači olakšavanje razvoja mišljenja u svakoj fazi ranog detinjstva, stvaranje podsticajnog okruženja, a onda će to doneti plodove.
Dečja psihološkinja objašnjava da napredni razvoj tj. kada roditelji "unapred" ili prerano uče dete nečemu, dete to zapamti, ali je preskočilo prethodne faze učenja. Takva deca mogu ili biti uspešna u prvim razredima škole, ali zatim naglo "pasti", ili im je veoma teško da savladaju gradivo jer im je voljno pamćenje slabo i teško im je sve da zapamte. Ili, obrnuto, mogu da umeju da čitaju, ali ne uspevaju u tome jer se igraju na času. Na kraju krajeva, odrasli su u nekom momentu "preuzeli" njihov razvoj, zamenjujući igru učenjem, a sada deca nadoknađuju nedostatak igre.
(Yumama)
BONUS VIDEO
