Миленијалци желе да буду бољи родитељи него што су били њихови и често у томе успевају. Али, на шта стручњаци упозоравају?
Миленијалци су одрасли у прелазном периоду, између света без интернета и оног у којем је технологија постала свакодневица. Њихови родитељи често су истицали успех у школи, труд и сигурну будућност, а данас, као родитељи, многи покушавају да раде ствари другачије.
Према истраживању из 2024. године, чак 88 % миленијалаца сматра да васпитавају децу другачије него што су њих васпитавали родитељи, а њих 73 % верује да то раде боље. Ипак, стручњаци упозоравају да у тој жељи да заштите и олакшају, деца понекад не усвајају неке од основних животних вештина које ће им касније бити и те како важне.
1. Самосталност
Многи миленијалци склони су тзв. "хеликоптер родитељству", сталном надзору и претераној заштити деце. Истраживање објављено у Фронтиерс ин Псyцхологy показује да такав приступ може послати поруку детету да није способно само да се носи с изазовима. Дугорочно, то може довести до зависности од родитеља и мањка самосталности.
2. Прихватање неуспеха
Миленијалци су одрасли у култури у којој се често награђивао сам труд, без обзира на резултат. Иако то има својих предности, може довести до страха од неуспеха. Лајф коуч Патрициа Магеркурт истиче да су управо грешке важне за учење: "Најважније животне лекције скривене су у неуспеху". Деца треба да науче да је грешка део пута, а не нешто што треба избегавати.
3. Ношење с нелагодом
Родитељи често покушавају деци да олакшају сваки изазов, али тиме их заправо ускраћују за важно искуство. Нелагода, фрустрација и чекање део су живота. Деца која не науче како да се носе с тим осећајима касније се теже сналазе у изазовним ситуацијама.
4. Захвалност
У свету у којем је лако пожелети још и више, осећај захвалности често остаје по страни. А управо захвалност има снажан утицај на ментално здравље и самопоуздање. Деца треба да науче да цене оно што имају, уместо да се фокусирају само на оно што немају.
5. Игра без екрана
Деца данас одрастају уз технологију од најраније доби. Међутим, истраживања показују да превише времена пред екраном може негативно утицати на развој: од комуникацијских вештина до фине моторике. Деци је важно дати простор за досаду, јер управо тада развијају машту и креативност.
6. Истрајност
Када родитељи превише "спашавају" децу од неуспеха, она не развијају отпорност. Истраживање објављено у Цуррент Опинион ин Псyцхиатрy показује да је отпорност повезана с бољим менталним здрављем. Деца треба да науче да се труд исплати чак и када није лако.
7. Суочавање с изазовима
Деца треба да науче како да се носе с препрекама, а не да одустају чим постане тешко. Социјална радница Шерил Герсон упозорава да родитељи често несвесно коче развој деце када им не дозвољавају да изађу из зоне комфора. Управо кроз изазове деца развијају веру у себе.
8. Независност
Родитељима није лако да пусте децу да самостално доносе одлуке, али то је важан део одрастања. Истраживање из Јоурнал оф Фамилy Псyцхологy показује да превелико уплитање родитеља може негативно утицати на дететову способност регулације емоција и доношења одлука.
9. Одложена награда
У свету "све одмах", деца све теже уче да чекају. А управо је способност одлагања награде повезана с бољим успехом у школи, бољом самоконтролом и емоционалном стабилношћу, показује истраживање из Апплиед Девелопментал Сциенце.
10. Здрави ризици
Родитељи желе да заштите децу, али понекад тиме спречавају њихов раст. Истраживање показује да претерани фокус на сигурност може негативно утицати на развој. Деци су потребни изазови и "сигурни ризици" како би развила самопоуздање.
(Супер жена)
БОНУС ВИДЕО;
