Честе су недоумице родитеља у вези са исхраном њихове деце
До 1 године, бебу треба хранити 5 пута дневно. Након 1,5 године, дозвољено је смањити број храњења на четири, али многи физиолози заговарају очување пет оброка дневно. Иначе, у одраслом добу препоручује се придржавање пет оброка дневно. У многим иностраним вртићима деца добијају доручак, ручак, ужину, поподневни чај и вечеру, а код нас у државним имају најчешће доручак уз млеко или чај, ужину и ручак.
СЗО препоручује да се дојење настави до 2. године. С тим у вези, дете од 1 године још увек може имати 1-2 дојења - по правилу рано ујутру и касно увече, ноћу. У случају вештачког храњења до године препоручује се 1 храњење млечном формулом.
Време оброка се одређује на основу дневне рутине детета и породичних навика. Храњење треба распоредити релативно равномерно током дана, у интервалима од око 4 сата: на пример, у 6:00, 10:00, 14:00, 18:00 и 22:00 сата. Истовремено, у 6:00 и 22:00, једногодишња беба може добити мајчино млеко, остатак времена - храну за "старије". До 1,5 године и вечерње храњење, по правилу, замењује се кефиром или јогуртом. Неопходно је да се часови јела фиксирају, јер до тада почиње производња дигестивних ензима у желуцу. Неколико месеци пре прве посете вртићу, детету се саветује да пређе на исхрану усвојену у предшколској установи.
Калорични садржај исхране такође треба да буде релативно равномерно распоређен током дана. За ручак је препоручљиво издвојити око 35% дневног садржаја калорија у јелима, за доручак и вечеру, по 25%, а преосталих 15% дете конзумира током поподневног чаја и другог доручка. Дете од 1-3 године треба око 100 кцал по килограму телесне тежине. До године, капацитет желуца достиже 250 мл, а запремина храњења не би требало да прелази ову вредност.
Од 1. године морате научити дете да једе самостално - прво само густу храну, а затим течну. Већ пред прву годину живота детету почиње све мање да се даје пасирана хране. Са 10 месеци беба може да ужива у чвршћој храни. И иако је мајка обавезно згњечи приликом храњења, више не би требало да имају хомогену конзистенцију попут пасте, као пасирана прва комплементарна храна. После годину дана овај тренд се појачава. Каше су и даље вискозне, али житарице се више не дробе тако темељно као раније. У готове житарице уносе се додаци као што су ораси, суво грожђе, комадићи воћа, али пажљиво како би се смањио ризик од гушења - орашасти плодови се до 3. године дају као млевени додатак. После 2. године, детету можете дати месо, исечено на мале комаде.
Често се дијете за одрасле граде на принципима минимизирања уноса масти. Не можете то да радите са децом. Масти су неопходне за правилан развој мозга. Дају 2 пута више енергије од једнаке количине протеина и угљених хидрата. Њихово укључивање у исхрану детета не само да побољшава укус хране, већ и смањује величину порције, што је важно за спречавање прекомерног растезања стомака. Масти садрже витамине А, Д, Е, К, без којих је немогућ нормалан развој детета. Најмање 15% масти у исхрани детета старијег од годину дана треба да буде биљног порекла. Остатак дете добија од млека и млечних производа (сир, путер, итд.).
Око 1. године, црева већине беба су у стању да се носе са пуномасним крављим млеком. У исхрану деце млађе од 1,5 године дневно се уноси до 600 мл млека и млечних производа, преко 1,5 године најмање 500 мл. Наведена запремина укључује и млеко које се користи за припрему житарица и других јела.
Каше, као и раније, заузимају веома важно место у исхрани детета. Они су потребни јер вам омогућавају да добијете довољно угљених хидрата и елемената у траговима. Каше се ароматизирају кашичицом отопљеног путера. Поред житарица, извори угљених хидрата за мало дете су мале тестенине, сахароза и хлеб, од којих дете млађе од 3 године треба да добије најмање 100-150 грама дневно. Од 2. године дозвољено је увођење црног хлеба у исхрану.
Жеља родитеља да ограниче сахарозу у исхрани деце је разумљива: позната је њена улога у развоју каријеса и повећаном оптерећењу панкреаса. Али треба имати на уму да сахароза, због лаког разлагања, даје телу "брзе" угљене хидрате неопходне за брзо попуњавање енергетских потреба. Са већином сокова дете се упознаје у првој години живота. После 1. године, сок од грејпфрута се уводи у исхрану, од 2 године - мандарина. У доби од 3. године препоручује се употреба соли и разног зелениша, као и зачина за храну.
Напомена: Приликом увођења намирница у исхрануд етета, важно је пратити како дете реагује на одређену храну, да ли постоји алергијска реакција, као и уводити намирнице уз консултацију са педијатром.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
