Јапански малишани важе за послушну и лепо васпитану децу, а томе доприноси и шицуке, јапанска метода одгајања деце која наглашава нежну, доследну инструкцију и дневне рутине како би се неговала интернализована социјална компетенција.
Шицуке је широк јапански термин који се користи за васпитање, бонтон и формирање добрих навика. Појављује се у свакодневном родитељству (учење деце да воде рачуна о свом простору, да љубазно поздрављају друге, да чекају свој ред) и у ширим културним праксама (чишц́ење учионице, тачност). Једно добро објашњење долази из Нобуко Учидиног прегледа јапанске дечје дисциплине: шицуке је и "инструкција и пракса" који помажу деци да пређу са споља наметнутих правила ка интернализованим рутинама и социјалној компетенцији. Учида наглашава да је циљ шицукеа да се унапред припреми, а затим постепено уклони контрола одраслих док деца уче да се сама управљају.
Шицуке се често преводи као "дисциплина", "тренинг" или "формирање навике" и представља јапанску идеју родитељства која наглашава нежно, доследно учење, дневне рутине и постепено усвајање друштвених норми. Када се комбинује са принципима свесног родитељства (присутна пажња, нереактивност, нежна регулација), шицуке постаје практичан приступ: поставити предвидљиве структуре, смирено моделирати понашање и научити децу да сама бирају корисне навике.
Научна литература о свесном родитељству, породичним рутинама и програмима родитељства показује да ова комбинација (рутина плус присутност плус вођење без кажњавања) помаже бољем прилагођавању детета, смањењу родитељског стресс и бољем понашању, док строга контрола или недовољноа присутност не доприносе, преноси Тимес оф Индиа.
Зашто шицуке одговара "свесном" приступу родитељству
Свесно родитељство значи да родитељи с намером усмеравају пажњу на интеракције са својим дететом, где маме и тате одговарају уместо да реагују и регулишу сопствени стрес како би могли својој деци да буду мирни учитељи. Родитељска свесност подржава бољу интеракцију родитеља и детета, смањује грубу реактивност и побољшава квалитет дисциплине и корегулације. Практично, када родитељи комбинују редовне, мирне рутине шицукеа са свесном реакцијом, они пружају структуру и сигурност у односу која је деци потребна да интернализују навике.
Према књизи Нобуко Учиде "Дисциплина деце у Јапану" из 2012. године, родитељи надзиру децу и дају им инструкције, водец́и њихов развој како би успоставили рутине и обрасце понашања. Временом "мешање" односно помоћ родитеља постаје све мање потребна како деца постају способна да сама управљају обрасцима понашања и рутинама.
Учида дисциплину представља као скелу коју треба уклонити када се појави самодисциплина, и управо је то оно што пружа шицуке.
Истраживања феноменолошких студија откривају дуготрајан утицај шицукеа који се доживљава у јапанским школама и домовима, који учи децу друштвеном бонтону и интернализује дисциплину, чиме утиче на будуц́и животни успех.
Практични савети за родитеље
Јутјуб и популарни саветници за родитеље често сажимају шицуке у једно незаборавно правило, на пример, подучавање манирима кроз мале свакодневне ритуале. Ема Хабард је у једном видеу изнела три кључна аспекта шицуке родитељског принципа:
1. Моделирање жељеног понашања
Деца уче првенствено посматрањем. Јапански родитељи свесно шоказују понашања која желе да виде, посебно смирено управљајуц́и емоцијама, док деца имитирају родитељске реакције током сукоба или фрустрације. Ово је потврђено литературом из развојне психологије која наглашава да деца у раном узрасту највише усвајају посматрањем.
2. Јасна и доследна правила
Супротно западњачким страховима да правила ограничавају дечју слободу, јапанско родитељство види јасне границе као изворе сигурности и структуре. Када су очекивања недвосмислена и доследно их спроводе сви старатељи, деца се осец́ају безбедно и мање су анксиозна, што подстиче сарадњу уместо бунтовништва.
3. Проналажење узрока лошег понашања
Уместо кажњавања непожељних поступака, родитељи идентификују недостајуц́у социјалну или емоционалну вештину која лежи у основи понашања, као што су дељење или стрпљење и активно подучавају децу тој вештини. Овај начин размишљања усмерен на вештине трансформише лоше понашање у могуц́ности за учење, подстичуц́и истинско разумевање и трајну промену понашања.
(Yумама)
