Развод брака, без обзира на то да ли га покреће жена или мушкарац, представља један од најтежих животних догађаја.
Време је када се живот мења из корена, а иако се сматра да развод дугорочно доноси добро, јер не треба живети у лошем односу који се не поправља, период након развода може да буде изузетно тежак.
Бројна истраживања и искуства терапеута показују да мушкарци и жене пролазе кроз овај процес на врло различите начине, а често се испоставља да мушкарци, дугорочно гледано, пате више. На ово највише утиче друштвено-психиолошки фактор.
Жене обично и пре самог развода имају развијенију мрежу подршке – пријатељице, породицу, па чак и стручну помоћ. Док се мушкарци, по природи емотивно затворенији, повлаче у себе. Они ређе говоре о емоцијама, а склонији су да тугу потисну радом, изласцима или брзим улоаском у нове везе.
Иако на први поглед делују стабилно, многи мушкарци касније доживе снажан емотивни пад, па статистике показују да се код њих чешће јављају депресија, проблеми са спавањем, па и ризична понашања попут прекомерног конзумирања алкохола. Жене, с друге стране, чешће пролазе кроз интензивну бол одмах након развода, али временом брже емоционално зацељују јер се однах суочавају са последицама развода.
Психолози наглашавају да кључну улогу у томе ко ће теже поднети развод има емоционална зрелост и спремност да се суочи са губитком, а не само пол. Ипак, разлика у начину на који мушкарци и жене изражавају бол чини да свет често не види колико мушкарци заиста пате. Закључак је да развод никада није лак, ни за мушкарцка ни за жену, али може бити нова шанса.
