Српска православна црква и њени верници данас славИ Светог мученика Кодрата Коринтског.
У време када су се дешавала гоњења хришћана, многи верници су се разбежали по пештарама и планинама. Исто то је учинила и мајка Кодрата, са њим у стонаку, те га је родила у шуми и брзо потом умрла. Кодрат је одрастао у природи и усамљености.
Хришћани верују да је Кодрат промислом Божјом и анђелом хранитељем чуван, храњен и вођен. Такође верују и у то да је Бог који је давао ману с неба Израиљу у пустињи, пуштао је и Кодрату слатку росу из облака на уста.
Са дванаест година је сишао у град, где су га добри људи брзо заволели и дали на науке. Учио је о лекарству и лечио болеснике, како природним лековима, тако, ако не и више, и молитвом на коју се навикао још од детињства.
Када се, за време владавине цара Деција Трајана, догодило ново гоњење хришћана, Кодрат је изведен на суд, а потом бачен у тамницу, где му се касније придружило још пет његових другова и исповедало име Христово.
Све њих су вукли по улицама и мучили, штаповима и камењима тукли и гађали, док их нису довукли на губилиште, где су се мучиници помолили Богу, а онда мачем били посечени. На том истом месту је настао извор воде из земље који и данас носи назив Кодратовим именом и подсећа на смрт за Христа светих шесточисленика.
У сећање на овог великог мученика и свеца, сваки хришћанин треба да уради једно добро дело.
