У недавном подкасту описала је како види генерацију младих и њихов поглед на срећу
Некадашња прва дама Америке Мишел Обама још увек важи за једну од омиљенијих, а о томе сведочи и то што се њене изјаве у емисијама често преносе и цитирају. Посебно се прати и њен подкаст.
Када је Барак Обама дошао на место председника Сједињених Америчких Држава, одмах је за око јавности запала и његова супруга - Мишел Обама. Одгајана је, како каже, у "конвенционалном" дому, где је мајка код куће, а отац ради. Завршила је права, па је у раној каријери радила у адвокатској канцеларији за коју није ни могла да претпостави да ће јој променити живот. Ту је упознала свог мужа, будућег председника државе. Добила је задатак да му буде ментор. Њихова веза је почела пословним ручком. За Барака се удала 1992. године и у браку су добили две ћерке. Постала је прва Афроамериканка са титулом прве даме и многим женама је узор и дан-данас, када то више није.
Ових дана на друштвеним мрежама је актуелан инсерт из њеног подкаста у коме описује како види данашњу генерацију младих и њихов поглед на то шта је срећа. Преносимо вам њене речи.
”Чини ми се да сада имамо једну целу нову генерацију младих чији је једини и основни смисао живота да само они лично буду срећни. Много полажу на титуле, функције, плате и те ствари. Када сам ја рекла да хоћу да будем адвокат као мала, одрасли би се одушевили чак и ако нису знали шта то све подразумева. Јер то тако добро звучи! Константно дајемо деци фидбек да је оно што чини добар живот, што те чини бољом особом везано за титулу и то која ти је плата. И данас деца желе то - да буду богата, да буду неко име, а то их удаљава од питања - ко сам ја, шта ја желим? Имамо генерацију младих у 20-им која мисли да је циљ њихова лична срећа. Тачка. А то није живот. Служити нечему је бољи циљ него циљ да будеш срећан јер живот је пун успона и падова. Мојим ћеркама сам рекла да је највећи дар који себи могу да дају јесте да буду добро саме са собом, да буду срећне ту где јесу, где год то било. Да науче - океј, ово није забавно, не побеђујем, не губим, не постижем, није сваки дан журка, немам друштво око себе сваки дан. Већи део живота је - ништа између свега тога. А ја мислим да ова нова генерација не жели то “ништа између”. Већи део живота је тотално обичан, мораш да научиш да будеш срећан сам, кад ти је мало досадно, кад ти ствари не иду, да научиш да будеш океј када не успеш и није све по твом јер све то помаже да устајеш и идеш даље. Али имам осећај да много младих људи трага за тим немогућим осећајем константне среће.”
(Блиц Жена)
