Његов српски идентитет није био фолклор, већ унутрашња светиња. У крштеници пише 28. јун. Тесла је рођен на граници светова, у поноћ између две вере, два царства и два времена. И као такав, он јесте симбиоза Истока и Запада, духа и материје, Србије и света.
-Ја сам свој род волео, иако нисам увек добијао љубав заузврат. Али љубав се не даје због захвалности, већ због истине - речи су нашег највећег научника Николе Тесле.
Његов српски идентитет није био фолклор, већ унутрашња светиња. Говорио је екавски, сањао на српском, а писао реченице које су се спајале с небом.
Када је заиста рођен Никола Тесла
- То што смо до сада знали заснивало се на родном листу Николе Тесле и више пута поновљеним изјавама да је рођен „у ноћи између 9. и 10. јула”. У крштеници, додуше, стоји 28. јун, али с обзиром на разлику од 12 дана између јулијанског и грегоријанског календара званичан датум рођења тачно пада како треба - наводи се у листу ”Политика”.
Тесла није тражио споменике, али их је добио широм планете. Ипак, оно што није добио јесте пуно разумевање своје мисије, а још мање – достојанствену и истинску бригу народа којем је припадао. Био је Србин рођен у Хабсбуршкој монархији, православац рођен у свештеничкој кући, човек визије који је говорио:
-Мени је свеједно да ли ће неко моје име памтити. Важно је да оно што сам оставио служи добру- говорио је Тесла.
Али, управо ту, у његовој скромности, свет му остаје дужан. Јер његово “добро” није било само технологија – било је то разумевање света кроз фреквенцију, вибрацију и енергију. То што данас телефонирамо, путујемо брже, светлимо дуже и умрежавамо се бежично, све су то делићи његове мисли.
А оно што тек долази, из његових патената још неостварених, чека на ново човечанство – оно које ће бити спремно за слободу ума.
Данас није само рођендан једног научника. То је позив на буђење народа који заборавља своје светионике, али и опомена свету да не заборави да дугује више од захвалности – дугује истину.
Јер, Тесла није изумео будућност.
Он ју је разумео.
И оставио је кључеве.
На нама је да их пронађемо.
У свом језику.
У свом памћењу.
У својој светлости.
Шарлота Музар, секретарица Саве Косановића, последња га је видела живог када је 5. јануара, на Теслину молбу дошла у његову собу да му донесе новац за храну за голубове. После одласка госпође Музар, Никола Тесла је захтевао од собарице да га више нико не узнемирава. У та три дана је умро. Како и када? Постављало се питање и да лије убијен, али то до сада није озбиљно испитано.
