Милутин Тесла, отац Николе Тесле, био је прота, полиглот и просветитељ чији утицај на сина тек десет година после његове смрти постаје јасан.
Када причамо о Николи Тесли, углавном мислимо на генијалног научника и изумитеља, али ретко ко се заустави на његовом оцу – човеку који је обликовао његов карактер, вредности и радозналост. Милутин Тесла био је прота, песник, полиглот и просветитељ, а његова скромност, морал и знање поставили су темеље за стварање једног од највећих умова света. Тек деценијама након његове смрти, значај његовог живота и утицај на сина почели су да се у потпуности препознају.
Ко је био отац Николе Тесле?
Милутин Тесла (1819–1879) био је прота Српске православне цркве, песник, полиглот и просветитељ. Иако се његово име често помиње у књигама о Николи Тесли (1856–1943), детаљи о његовом богатом и изазовном животу ретко се налазе. Милутин је својим радом, мисијским деловањем и одгојем снажно утицао на свог сина, али и на локалну заједницу, градећи мостове са римокатоличким духовницима и поштовањем према другим религијама.
Милутин Тесла – говорио је 18 језика!
Милутин је служио као свештеник у Смиљану, а касније у Госпићу. Никола Тесла је 1896. године рекао новинару К. Моффету: "Не много, шест, седам или осам језика говорим ја, али мој отац је био велики лингвиста – говорио је осамнаест језика. Поред тога, био је изузетан математичар."
Рођен је у селу Радуч у Лици, у породици са војничком традицијом. Његова мајка Ана била је из угледне породице Калинић, чија је деца била укључена у црквене и државне службе. Милутин је започео војну каријеру, али се касније определио за свештенички позив, у којем је стекао велики углед.
Љубав према Ђуки и посвећеност народу
Милутин се оженио Георгином (Ђуком) Мандић вероватно између 1845. и 1846. године. Њихову везу је, према писцу Јохну О’Неиллу, везивала љубав према поезији и филозофији. Милутинова посвећеност народним вредностима и идеалима јасно се види у његовим речима из 1852. године: "Ништа ми није вредније од слободе, добробити и напретка мог народа и браће. За цркву и народ спреман сам дати и живот."
Признања и животна посвећеност
Милутин је био награђиван за свој рад: 1873. га је аустријски цар Франц Јожеф И. одликовао Златним крстом за заслуге прве класе. Његова скромност и моралност били су познати – није увек зарачунавао своје свештеничке услуге, а важније му је било да људи у његовој жупи живе поштено него да плаћају за обреде.
Никола је о оцу записао:
"Зело учен човек, природни филозоф, песник и писац. Његове проповеди подсећале су на говоре Аврама. Имало је изузетан памћење и често је рецитовао дугачка дела на више језика. Његов стил писања био је кратак, јасан и пун хумора и сатире."
Милутин је писао чланке за „Србски дневник“ о образовању, здрављу и животу у Лици, као и за хрватске новине под псеудонимом Родољуб Правичић, борећи се против лажних информација.
Очетова смрт и сећање Николе Тесле
Милутин је умро млад, док је Никола био у Њујорку и није присуствовао сахрани. Његова мајка Ђука преминула је касније, и тада је Никола био присутан. Десет година после очевог одласка, Никола се вратио у родни крај да постави споменик свом оцу, признајући тек као одрасао колико је Милутин био храбар, пожртвован и колико је допринео његовом одгоју и породици.
(Лепа&Срећна)
БОНУС ВИДЕО:
