NJegov srpski identitet nije bio folklor, već unutrašnja svetinja. U krštenici piše 28. jun. Tesla je rođen na granici svetova, u ponoć između dve vere, dva carstva i dva vremena. I kao takav, on jeste simbioza Istoka i Zapada, duha i materije, Srbije i sveta.
-Ja sam svoj rod voleo, iako nisam uvek dobijao ljubav zauzvrat. Ali ljubav se ne daje zbog zahvalnosti, već zbog istine - reči su našeg najvećeg naučnika Nikole Tesle.
NJegov srpski identitet nije bio folklor, već unutrašnja svetinja. Govorio je ekavski, sanjao na srpskom, a pisao rečenice koje su se spajale s nebom.
Kada je zaista rođen Nikola Tesla
- To što smo do sada znali zasnivalo se na rodnom listu Nikole Tesle i više puta ponovljenim izjavama da je rođen „u noći između 9. i 10. jula”. U krštenici, doduše, stoji 28. jun, ali s obzirom na razliku od 12 dana između julijanskog i gregorijanskog kalendara zvaničan datum rođenja tačno pada kako treba - navodi se u listu ”Politika”.
Tesla nije tražio spomenike, ali ih je dobio širom planete. Ipak, ono što nije dobio jeste puno razumevanje svoje misije, a još manje – dostojanstvenu i istinsku brigu naroda kojem je pripadao. Bio je Srbin rođen u Habsburškoj monarhiji, pravoslavac rođen u svešteničkoj kući, čovek vizije koji je govorio:
-Meni je svejedno da li će neko moje ime pamtiti. Važno je da ono što sam ostavio služi dobru- govorio je Tesla.
Ali, upravo tu, u njegovoj skromnosti, svet mu ostaje dužan. Jer njegovo “dobro” nije bilo samo tehnologija – bilo je to razumevanje sveta kroz frekvenciju, vibraciju i energiju. To što danas telefoniramo, putujemo brže, svetlimo duže i umrežavamo se bežično, sve su to delići njegove misli.
A ono što tek dolazi, iz njegovih patenata još neostvarenih, čeka na novo čovečanstvo – ono koje će biti spremno za slobodu uma.
Danas nije samo rođendan jednog naučnika. To je poziv na buđenje naroda koji zaboravlja svoje svetionike, ali i opomena svetu da ne zaboravi da duguje više od zahvalnosti – duguje istinu.
Jer, Tesla nije izumeo budućnost.
On ju je razumeo.
I ostavio je ključeve.
Na nama je da ih pronađemo.
U svom jeziku.
U svom pamćenju.
U svojoj svetlosti.
Šarlota Muzar, sekretarica Save Kosanovića, poslednja ga je videla živog kada je 5. januara, na Teslinu molbu došla u njegovu sobu da mu donese novac za hranu za golubove. Posle odlaska gospođe Muzar, Nikola Tesla je zahtevao od sobarice da ga više niko ne uznemirava. U ta tri dana je umro. Kako i kada? Postavljalo se pitanje i da lije ubijen, ali to do sada nije ozbiljno ispitano.
