Komemoracija reditelju Jagošu Markoviću održana je danas u Narodnom pozorištu u Beogradu
Komemoracija reditelju Jagošu Markoviću, koji je iznenada preminuo u petak u 58. godini, održana je danas u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Nešto pre 11 časova okupili su se glumci, reditelji, rodbina, prijatelji i poštovaoci slavnog reditelja. Poslednje pozdrave čuvenom reditelju uputili su upravnici beogradskih pozorišta i mnogobrojne kolege, a na stotine ljudi odalo mu je počast uz višeminutni stajaći aplauz i ovacije.
Nakon poslednjeg održanog govora, komemoracija je zaključena jednim od intervjua Jagoša Markovića, u kome je govorio o tome da mi sami određujemo svoj put i da smo mi sami svoja predstava.
"Put je naš život", jedan je od citata u pomenutom intervjuu. Ovim je završena komemoracija uz višeminutni stajaći aplauz i ovacije u čast proslavljenog reditelja koji nas je prerano napustio.
Foto: N. Skenderija
Govor koji je održala glumica Radmila Živković rasplakao je Vanju Milačić, bivšu suprugu Jagoša Markovića.
- Rano je mnogo je rano. Ima jedna fotografija njega u radnoj sobi, kao dečak sedi i drži olovku u ruci i gleda pravo u kameru. Ima 6 ili 7 godina. Sa te fotografije vas gleda jedan čovek, a ne dete. A kao čovek je bio jedno ogromno dete. Mnogo je rano, nezamislivo je. Znam kako je vama koji slušate šta ćemo da kažemo i da svako od vas ima jednu fenomenalnu priču o Jagošu. Jednom mi je ispričao šta je bilo kada je bila sahrana LJube Tadića. Jagoš je držao Miru pod ruku i rekao joj da je divno govorila, a ona je rekla: "Nije to ništa, tebi ću još lepše". I ja sad držim govor u ovakvom momentu kao da mi je Mira prenela - rekla je glumica, pa se nadovezala.
Foto: N. Skenderija
- Jagoš je imao svoj put, putiće, morske struje. Putovao je svuda, putovao je svetlosnim godinama. Nikada više nećemo imati tu lepotu, bliskost i razumevanje. Izvinjavam se u svoje lično ime. Zvao me je gospođa Frojd, rođena Jung. Razumeli smo se pogledom, a on je bio ogledao. Gledavši sebe u tom ogledalu smo rasli zajedno sa njim kao ljudi i profesionalci. To ogromno ogledalo gde smo bili pomešani smo izgubili. Puklo je ogledalo. Ne sa namerom. Puklo je jer toliko onoga što je Jagoš imao u sebi ne može da stane u jedno ljudsko biće. Bio mi je prijatelj, drug, bila sam mu i mama i sestra i tetka. Vodili smo svakojake razgovore mimo scene. Voleo je svoju decu najviše na svetu, svoju Suzanu, Taru i onu koja mu je rodila decu, Sanju on je zlo prikazivao preko dobrog. Tužna sam jer je ovo moja poslednja uloga kod njega - govor je Radmile Živković koji je rasplakao glumicu Vanju Milačić, Jagoševu bivšu suprugu.
Pozorišni reditelj Boris Liješević sve je nasmejao anegdotom s Jagošem koje se prisetio.
- U Crnoj Gori ona izreka kaže: "Duša mu pevala u raju" ja duboko verujem da mu je duša pevala u trenutku smrti, nadam se bez bola i straha. Dušo moja najosetljivija i emotivnija, pevaj u raju i sa njom nas dočekaj u čistoti i radosti i nema zbogom, tu si - završio je Liješević s knedlom u grlu.
Glumac Nebojša Dugalić prisetio se lika i dela Jagoša Markovića.
- Zaista je teško reći bilo šta o onome koji je sav bio neprepričljiv. Kada sam pročitao izjavu Nataše Ninković povodom njegovog odlaska zateklo me je što sam imao istu misao. Rekla je da joj je žao što svaki razgovor sa njim nije snimila. Pričali bismo satima, nije bilo moguće apsorbovati sve što je govorio u momentu. Znam da bi voleo da budem što kraći i zato ću probati koliko mogu, a što ne stignem razgovaraću sa njim nasamo. Ceo život nije hteo ništa drugo osim da da sve od sebe. Jagoš je bio čovek koji nije hteo ništa drugo osim da da sve od sebe, svima se osećao dužan i uvek je jurio dalje. Uvek kad odu ovakvi retki, osetim stid što smo ih podrazumevali za života jer smo mislili da smo ih zaslužili. Za mene je zaista svaki trenutak sa njim bio neprocenjiv, nadam se da će sada juriti negde dalje i da mu neće biti tako tesno kao ovde. Pošto je bio čovek takve prirode i gladi koja je od samog sebe tražila sve sada i ovde, bez ostatka, isti takav je bio prema svima. Za mene nema većeg poštovanja osim tražiti sve bez ostatka, a on je izgarao u toj gladi koju nije bilo lako pratiti, ali je bilo blistavo kada isijava u zajedničkoj radosti. Jagoš je bio neprocenjiva gozba koja se desi jednom ili nijednom. Jagi moj dobri, raduj se...
Foto: N. Skenderija
Glumac Nebojša Dugalić prisetio se lika i dela Jagoša Markovića.
- Zaista je teško reći bilo šta o onome koji je sav bio neprepričljiv. Kada sam pročitao izjavu Nataše Ninković povodom njegovog odlaska zateklo me je što sam imao istu misao. Rekla je da joj je žao što svaki razgovor sa njim nije snimila. Pričali bismo satima, nije bilo moguće apsorbovati sve što je govorio u momentu. Znam da bi voleo da budem što kraći i zato ću probati koliko mogu, a što ne stignem razgovaraću sa njim nasamo. Ceo život nije hteo ništa drugo osim da da sve od sebe. Jagoš je bio čovek koji nije hteo ništa drugo osim da da sve od sebe, svima se osećao dužan i uvek je jurio dalje. Uvek kad odu ovakvi retki, osetim stid što smo ih podrazumevali za života jer smo mislili da smo ih zaslužili. Za mene je zaista svaki trenutak sa njim bio neprocenjiv, nadam se da će sada juriti negde dalje i da mu neće biti tako tesno kao ovde. Pošto je bio čovek takve prirode i gladi koja je od samog sebe tražila sve sada i ovde, bez ostatka, isti takav je bio prema svima. Za mene nema većeg poštovanja osim tražiti sve bez ostatka, a on je izgarao u toj gladi koju nije bilo lako pratiti, ali je bilo blistavo kada isijava u zajedničkoj radosti. Jagoš je bio neprocenjiva gozba koja se desi jednom ili nijednom. Jagi moj dobri, raduj se...
Foto: N. Skenderija
Govore su održali i Dušan Kovačević, Jug Radivojević, Tamara Vučković Manojlović i Svetislav Bule Goncić.
Nakon snimka na kome je prikazan bogat opus Jagoša Markovića čuo se goromoglasan aplauz u sali, koji je trajao pet minuta, a svi prisutni su ustali u njegovu čast.
U holu Narodnog pozorišta oni koji su došli da odaju počast proslavljenom reditelju zastaju pored njegove fotografije kako bi mu uputili poslednji pozdrav.
Među prvima su na komemoraciju stigli Jug Radivojević sa suprugom, Radoslav Zelenović, Anica Dobra, Dušan Kovačević, Dejan Lutkić, Dragan Bejlogrlić sa sinom Aleksejem, Svetlana Bojković i Katarina Žutić...
Reditelj će biti sahranjen danas na Novom groblju u Beogradu. Opelo počinje u 14 časova, a sahrana pola sata kasnije u Aleji zaslužnih građana.
Podsećamo, Marković je rođen u Podgorici 1966. godine, a važio je za jednog od najistaknutijih pozorišnih reditelja naše zemlje, ali i čitavog regiona.
Prvu režiju imao je sa svega 12 godina, a na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirao je kad mu je bila samo 21.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
