Šta ako način na koji hvalimo dete ima veći uticaj na njegovu budućnost nego ocene, talenti ili čak škola u koju ide?
Psihološkinja sa Stanforda, Karol Dvek, jedna od najuticajnijih istraživačica u oblasti motivacije i razvoja, decenijama proučava kako deca formiraju sliku o sebi.
NJena teorija o razvojnom mentalnom sklopu promenila je način na koji razmišljamo o uspehu, talentu i inteligenciji.
I sve se, zapravo, često svodi na jednu rečenicu.
Rečenica koja menja perspektivu
Umesto da detetu kažete: „Ti si pametan.“
Recite: „Baš si se potrudio.“
Naizgled mala razlika, ali ogromna u psihološkom smislu.
Dweck objašnjava: „Kada hvalimo inteligenciju, deca počinju da veruju da je uspeh rezultat urođenog talenta. Kada hvalimo trud, učimo ih da je uspeh rezultat rada, strategije i upornosti.“
Drugim rečima, prva rečenica gradi krhko samopouzdanje. Druga gradi otpornost.
Fiksni i razvojni mentalni sklop
Carol Dweck razlikuje dva načina na koja deca (i odrasli) gledaju sebe.
1. Fiksni mentalni sklop
Dete veruje da je pametno ili nije pametno, da ima talenat ili ga nema. Greška za njega znači da nije dovoljno dobro.
Posledica? Strah od neuspeha, izbegavanje izazova, odustajanje kada postane teško.
2. Razvojni mentalni sklop
Dete veruje da može da napreduje, kao i da su greške deo učenja, da će ako se potrudi – biti bolje.
Carol Dweck ističe: „U razvojnom mentalnom sklopu, ljudi veruju da se njihove osnovne sposobnosti mogu razvijati kroz posvećenost i naporan rad.“
To je temelj unutrašnje snage.
Zašto „ti si pametan“ može biti problem?
Roditelji često hvale iz ljubavi. Međutim, kada dete stalno sluša da je pametno, ono počinje da izbegava situacije u kojima postoji rizik da to ne dokaže.
Primer:
Ako dete koje je „pametno“ dobije lošu ocenu, ono ne misli: „Nisam dovoljno vežbao“, već: „Možda ipak nisam pametan.“
Tako nastaje anksioznost.
Dweck je u svojim istraživanjima pokazala da deca koja su hvaljena zbog truda:
- biraju teže zadatke
- duže istrajavaju
- imaju bolje rezultate na duže staze
Kako da pravilno hvalimo dete – konkretni saveti
1. Hvalite proces, ne osobinu
Umesto: „Ti si genije“, recite: „Svideo mi se način na koji si rešavao problem“ ili „Video/la sam koliko si vežbao.“
2. Normalizujte greške
Recite: „Greške znače da učiš“, „Šta možemo sledeći put da probamo drugačije?“
Karol Dvek naglašava: „Neuspeh je informacija. On nam govori šta još treba da naučimo.“
3. Ne pomažite detetu prerano
Kada dete kaže: „Ne mogu“, dodajte malu, ali moćnu reč – još.
„Ne možeš još.“
Ta reč otvara prostor za rast.
4. Postavljajte pitanja umesto da etiketirate
„Kako si došao do tog rešenja?“
„Šta ti je bilo najteže?“
„Na šta si najponosniji?“
Tako dete uči da vrednuje sopstveni proces, a ne spoljašnje priznanje.
Šta se dešava kada dete usvoji razvojni mentalni sklop
Kada usvoje razvojni mentalni sklop deca se: manje plaše neuspeha, lakše podnose kritiku, razvijaju veću emocionalnu otpornost, postaju motivisana iznutra, a ne zbog pohvale. I što je možda najvažnije – počinju sebe da vide kao nekoga ko može da raste.
Najvažnija poruka roditeljima
Karol Dvek ne kaže da treba prestati sa pohvalama. Naprotiv. Ali način je presudan.
„Ne gradite identitet deteta oko toga da je pametno. Gradite ga oko toga da je hrabro što pokušava.“
Jedna rečenica zaista može promeniti način na koji dete vidi sebe. Ne zato što ga uverava da je posebno. Već zato što ga uči da može da postane bolje, a to je mnogo snažnije.
(Zadovoljna)
BONUS VIDEO:
