· · Number of comments: 0
RATNICE

Da li ste čuli za princezu Kutulun? Bila je jača od svih muškaraca, NOSILA IH OCU, a njena smrt je MISTERIJA

Opera „Turandot“ inspirisana je životom jedne princeze, a njena životna priča daleko je zanimljivija od scenske radnje. Radi se o Kutulun, praunuci Džingis Kana, a kćerki Kaidu Kana.

Depositphotos_70656851_xl-2015-5ea6e5b8049f7.jpg
Foto: Depozitfoto

Mongolsko carstvo se, zaslugom Džingis Kana, protezalo se od Kine do Evrope i Bliskog istoka. Ali, kada je rođena princeza Kutulun, 1260. godine već se carstvo urušavalo. Neki kanovi, među kojima i Kaidu, želeli su da zadrže nomadski način života, dok je Kublaj Kan (Kutulunin stric) bio mudriji u bavljenju politikom. Na kraju su Kaidu i Kublaj započeli otvoreni sukob, koji je trajao tri decenije. Kaidu nije mogao da se osloni ni na jednog od svojih 14 sinova, već samo na – princezu.

Pročtiajte još: Ko je Valentina Tereškova, živa legenda Rusije? Prva žena koja je letela u svemir, a lik njene ćerke krasio je omot svima poznate ČOKOLADE

Marko Polo Foto: Depozitfoto

Kutulun je, rastući u nomadskom domaćinstvu sa toliko braće, stekla neverovatnu veštinu jahanja i streljaštva, a kako je to opisao Marko Polo, u ratnim jurišima Kutulun bi „napustila očevu stranu i otišla među neprijateljsku vojsku, uhvatila nekog muškarca, spretno kao jastreb i odnela ga ocu“.

Bila je brza kao jastreb.

Ovaj putopisac, trgovac i avanturista piše: „Bila je lepo građena, visoka i gotovo divovska“, i kaže da se princeza ponašala poput mladića – išla je na kampovanje sa ocem i izvodila podvige na bojnom polju.

Najbolji rvač Mongolije
Današnji običaj mongolskih rvača da nose vrstu majice otvorenih grudi (zodog) navodno je povezan sa željom da se zna da takmičari – nisu žene. Tu je i ritualni ples pobednika, kada širi ruke i polako se okreće, okrećući grudi publici. Veruje se je ovo vrsta počasti najvećem rvaču u istoriji Mongolije – princezi Kutulin.

Kada je stigla u tinejdžerske godine, otac je insistirao na ugovorenom braku, ali Kutulin se nije dopadala ova ideja, jer su muževe birali očevi i vladalo je mnogoženstvo.

Pobedila je sve kandidate i još zaradila na konjima!

Da bi pronašla muža koji joj je dorastao, princeza je razglasila da će se udati za onoga ko je pobedi u rvanju, a
svako ko je učestvovao u borbi morao je prvo da da ulog od stotinu konja. Princeza je svakog od njih savladala, pa i mladog i lepog princa.

Verovatno se princeza, na kraju, udala (po svom izboru) za Abtakula iz klana Kurlasa i dobili su dvojicu sinova.

Evropski prikaz borbe Foto: Arhiva Novosti
Princeza se na kraju udala i dobila dvojicu sinova.

Nedugo posle jedne teške bitke, krajem 1301, Kaidu je umro, a Kutulin je bila zadužena za čuvanje očevog groba u plemenskoj jurti. Kan nije na vreme odredio svog naslednika, a presto nije preuzimao najstariji sin, već – najjači.

Pet godina nakon Kaiduove smrti, Kutulun je umrla pod nepoznatim okolnostima, bilo joj je 46 godina. Nakon toga je mongolsko carstvo, posebno one frakcije više naklonjene nomadskom životu, počelo da se raspada.

Kutulun je umrla u najboljim godinama, pod nejasnim okolnostima, a ponovo je "oživeo" francuski pisac.

Na princezu se polako zaboravljalo. Priča o njoj se u 18. veku pojavila u evropskoj književnosti. Radeći na biografiji Džingis Kana, francuski autor Fransoa Peti de la Kroa objavio je 1710. knjigu bajki i basni, od kojih se jedna zasnivala na priči o Kutulun. U njegovoj adaptaciji princeza, devetnaestogodišnja kćerka Altun Kana,  nosi titulu Turandot (“turska kćerka” ili “kći Turana“ - što označava centralnu Aziju”). Mladići koji traže njenu ruku morali su da reše tri zagonetke. Ako ne uspeju, ne ostaju bez stotinu konja, već – bez sopstvenog života.

Pročitajte još: Rekao je "Približite se, dete moje, kako se zovete?", "Ja sam Greta", odgovori... Ostalo je legenda

Neku deceniju kasnije, 1762. italijanski dramski pisac Karlo Goci pretočio je ovu priču u dramu, koju je Fridrih Šiler preveo na nemački, a Gete ju je 1802. postavio na pozornicu. Na kraju je „nastupio“ Đakomo Pučini, koji je pred smrt uspeo da završi oko tri četvrtine svoje opere „Turandot“, gde nema pomena o rvanju ili ratovanju.

Post a Comment
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.