Srpski narod je vekovima negovao bogat mozaik običaja i verovanja koji su oblikovali svakodnevni život. Jedan od njih, i danas prisutan u mnogim domaćinstvima, jeste prosipanje vode pred nekoga ko kreće na put. Verovalo se da će voda, kao simbol mirnog toka, omogućiti da i putovanje prođe bez trzavica i da se putnik bezbedno vrati kući.
Ovaj običaj ima duboko ukorenjeno značenje. Voda je u narodnoj tradiciji predstavljala život, čistoću i prohodnost. Ako se prospe, putnik „klizi“ lakše, baš kao što voda teče niz padinu. Mnogi su verovali i da voda „gasi“ moguće nesreće i otklanja zle sile koje mogu pratiti čoveka na putu.
Slični rituali postojali su širom Balkana. U Crnoj Gori se pred putnika stavljao i hleb kao znak blagostanja, dok se u Bosni pred polazak iz kuće tri puta pljuckalo „da ne krene zlo za njim“. U nekim krajevima Srbije deca su trčala za putnikom noseći vunu ili komadić tkanine, kao amajliju da ga prati toplina doma.
Etnolozi ističu da ovi običaji nisu samo praznoverje, već i način na koji su ljudi osmišljavali i kontrolisali neizvesnost života. Putovanja su u prošlosti bila duga i opasna, pa je svaka simbolična radnja davala osećaj sigurnosti.
Danas, u eri aviona i brzih vozova, običaj prosipanja vode možda deluje zastarelo, ali ostaje dirljiv podsetnik na vezu između čoveka i doma – jer gde god da idemo, svi se na kraju želimo vratiti mirno i bezbedno.
