Заљубио се у своју студенткињу, годину дана јој слао анонимна писма и волео је до краја живота
Упознали су се давно. Те 1950. године Бет Дејвис снимила је култно остварење "Све о Еви", Дизнијева бајка о "Пепељуги" ширила је магију по светским биоскопима, Грејс Кели спремала се за своју прву улогу, Мерилин Монро играла је у "Џунгли на асфалту"... А на другом крају планете судбина је укрштала путеве двема будућим југословенским филмским и позоришним легендама. Јелена Жигон, у то време Јовановић, имала је 17 година, а Стево Жигон 24.
Љубав је планула на први поглед, како су касније причали. Био је шармантан, маркантан и посебан, говорила је лепа глумица, тада студенткиња Факултета драмских уметности, где је он радио као асистент, један од првих још од оснивања. У таквом сплету околности, Жигон је сматрао непримереним да отворено исказује љубав студенткињи, па је морао да смисли други начин да допре до њеног срца.
Читавих годину дана на Јеленину адресу Стево је слао анонимна писма, удварајући се упорно, али ненаметљиво. Тад још звезда у успону, био је опчињен једном од најлепших Београђанки свог времена, грациозном дамом, коју су некад звали и "српском Софијом Лорен". Када је дошло време да се упозна с њеним родитељима, у Јеленин дом дошао је с виолином. Причао је да му је једном спасила живот, па се надао да ће можда опет у томе успети.
Наиме, током Другог светског рата Стево је две године провео у злогласном концентрационом логору Дахау. Свирао је у оркестру и зими је испод робијашког одела кришом носио још једно, свечано, за наступе. Жигон, жигосан бројем 61.185 у том страшном месту, толико страшном да ниједна овоземаљска реч за такав ужас не постоји, касније је стоички примао све ударце живота. "Шта ћеш, такво ми је презиме".
Венчали су се осам година после првог сусрета. "Оженио сам се када сам у свему стасао, када сам знао шта хоћу и шта треба све да чиним. Неоспорно, брак са Јеленом био је за мене велика инспирација, а и добит. Њено порекло од Катуна и од Васојевића Реке, уз њену лепоту, и душе и тела, то је била оживотворена бајка. И ја сам тој предивној жени, и мајци, много захвалан. Брак са њом је моја највећа срећа".
Тако је говорио велики Стево Жигон, који је, осим чувеног мајора Кригера из "Отписаних", остварио још низ улога које имају митски карактер, посебно у позоришту – Хамлет, Јаго, Робеспјер...
"И данас јој, овако матор, говорим Марчбенкса: 'Жудим за тобом, не да би била моја у мраку поверења, већ у неспокојству живе сумње која наноси ране'. И сада је лепа моја Јелена. Ау, много је лепа! Многи који су били занесени њеном лепотом нису стигли да виде колико је велики њен дар", рекао је бард седме уметности месец дана пре него што се, 28. децембра 2005. године, преселио у вечност.
Марчбенкс којег помиње је улога из комедије "Кандида" Џорџа Бернанда Шоа, којом је 1952. дипломирао.
Јелена Жигон, чија је радна биографија такође раскошна, од култне "Љубави и моде", преко "Жикине династије" и омиљене филмске прије, све до надахнутог читања поезије Десанке Максимовић, преминула је 10. априла 2018. Њихова ћерка Ивана такође је истакнута драмска уметница, док се син Никола одлучио за сликарство.
(Блиц)
