Упркос богатству које се процењује на преко 140 милијарди евра, Џенсен Хуанг води релативно скроман живот. Нема суперјахте ни приватне свемирске авантуре.
У свету технологије, где се директори често мењају, једно лице у препознатљивој црној кожној јакни већ више од 30 година стоји на челу исте компаније. То је Џенсен Хуанг, суоснивач и извршни директор Нвидије, компаније која је израсла из визије тројице пријатеља у залогајници у гиганта који данас покреће глобалну револуцију вештачке интелигенције.
Ко је Џенсен Хуанг?
Јен-Хсун Хуанг рођен је 1963. у Тајнану на Тајвану. Његова породица се прво преселила у Тајланд, али због све веће нестабилности узроковане Вијетнамским ратом, родитељи су донели тешку одлуку – да пошаљу деветогодишњег Јенсена и његовог старијег брата сами у Америку. Стигли су код рођака у државу Вашингтон, који су их, мислећи да их уписују у престижни интернат, грешком послали у баптистички институт Онеида у Кентакију – верски поправни дом за проблематичну децу.
То искуство било је веома тешко. Као један од ретких азијских дечака, Хуанг је био мета константног малтретирања и увредљивих надимака. Живео је са тинејџерима који су проблеме решавали насилно, а његов први цимер био је неписмени седамнаестогодишњак пун ожиљака. Сваки ученик морао је да ради; Џенсен је са девет година чистио тоалете за стотинак дечака. Уместо да га сломи, то га је ојачало. Са цимером је направио договор: Џенсен ће њега научити да чита, а цимер ће њега научити да диже тегове.
"Тада нисте имали саветника с којим бисте разговарали. Морали сте једноставно да очврснете и гурате даље", рекао је касније.
После две године, родитељи су им се придружили у САД-у, а породица се настанила у Орегону. Тамо је Хуанг матурирао са 16 година, био национално рангирани стонотенисер и радио свој први посао у ресторану– прао је суђе, чистио столове и служио госте, учећи како да ради под великим притиском.
"Срце ми се заправо успори и најбоље радим када су улози високи", објаснио је, приписујући то искуству из ресторанске гужве.
Оснивање Нвидије и опклада која је спасила компанију
После средње школе уписао је електротехнику на Универзитету Орегон Стате, где је упознао своју будућу супругу Лори Милс. Дипломирао је 1984, а касније завршио мастер на Станфорду. Радио је у АМД-у и ЛСИ Логиц-у, али је сањао о сопственој фирми.
На свој 30. рођендан, 1993. године, с пријатељима и инжењерима Крисом Малахоускијем и Куртисом Примом седео је у једном ресторану у Сан Хозеу. Уз јефтину кафу и почетни капитал од 40.000 долара, скицирали су идеју за компанију која ће правити чипове за 3Д графику у видео-играма. Назвали су је Нвидиа, по латинској речи инвидиа – завист.
Почетак је био скоро погубан. Њихов први чип користио је технологију другачију од оне коју је Мајкрософт касније изабрао као стандард. Преко ноћи, њихов производ је постао бескористан. Са новцем за само месец дана плата, Хуанг је урадио очајнички потез: отпустио је половину од око сто запослених и сав преостали новац уложио у потпуно нови, нетестирани чип РИВА 128.
Била је то опклада "све или ништа".
Исплатила се – продали су милион јединица за четири месеца и спасили компанију. То искуство постало је део ДНК-а Нвидије, а Хуанг је годинама отварао састанке речима:
„Наша компанија је 30 дана од пропасти.“
Визионар који је створио "трговца оружјем" за АИ ратове
Нвидиа је постала лидер у графичким картицама за гејмере захваљујући ГеФорце линији, али Хуанг је видео много већи потенцијал. Његов тим је 2006. развио ЦУДА-у – софтверску платформу која је омогућила да се ГПУ чипови користе за решавање сложених научних и математичких проблема.
Вол Стрит је био скептичан, а вредност акција је пала. Преломни тренутак дошао је 2012. године, када су истраживачи открили да Нвидијини ГПУ-ови могу тренирати неуронске мреже и до 100 пута брже од обичних процесора. То је био "Велики прасак" за вештачку интелигенцију.
Хуанг је одмах препознао нову еру и практично преко ноћи преусмерио целу компанију са графике на АИ.
"У петак увече послао је мејл да се све пребацује на дубоко учење и да више нисмо графичка компанија. До понедељка ујутру – били смо АИ компанија", рекао је један потпредседник.
Данас, док Гоогле, Мета и ОпенАИ воде трку у развоју АИ модела, готово сви користе Нвидијине чипове. Један аналитичар је то описао овако:
"Води се рат вештачке интелигенције, а Нвидиа је једини трговац оружјем."
Хуанг је познат као изузетно захтеван, али и инспиративан лидер. Не воли хијерархију и има око 50 људи који му директно одговарају како би комуникација била што бржа. Сваке недеље тражи од запослених да му пошаљу мејл са пет најважнијих ствари на којима раде.
Грешке се не кажњавају – третирају се као лекције. Тимови чији пројекти пропадну дужни су да одрже "презентације неуспеха", где анализирају сваку погрешну одлуку. Чувен је по томе што извлачи максимум из својих људи.
"Радије ћу те мучити до величине, јер верујем у тебе", рекао је једном.
То даје резултате: Нвидиа има једну од најнижих стопа одлива запослених у индустрији (2,7% наспрам просека од 17,7%), и то делом због великодушног програма акција, који је многе запослене претворио у милионере.
Упркос богатству које се процењује на преко 140 милијарди евра, Хуанг живи прилично скромно. Нема суперјахту ни свемирске авантуре. У браку је са Лори, својом љубављу са факултета, са којом има двоје деце – Спенсера и Медисон. Након каријера у другим областима, обоје данас раде у Нвидији.
Занимљиво је и да му је прва рођака Лиза Су – извршна директорка АМД-а, највећег конкурента Нвидије.
Заједно са супругом основао је фондацију кроз коју су донирали десетине милиона евра институцијама које су обликовале њихов живот: 50 милиона Универзитету Орегон Стате, 30 милиона Станфорду и 2 милиона долара поправном дому Онеида, у знак захвалности за лекције из издржљивости које је тамо стекао.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
