Јована је открила да је након развода са бившим супругом радила на томе да остану пријатељи.
Три године прошло је од када су Јована Пајић и Александар Цветковић донели одлуку о разводу. Две године певачици је требало да настави даље, донесе одлуку о повратку на сцену и направи бум о коме се и данас прича.
Исповест Јоване Пајић у подкасту "Сигурно место" инспирисала је многе жене да се охрабре и донесу одлуку о разводу, а истакла је да и она упркос подршци породице коју је имала није желела да се врати код маме и тате, желела је нов почетак за себе и своје ћерке.
- Ја се нисам вратила код маме и тате, ја сам изашла из свог стана и отишла са децом да живим као подстанар. Ја сам имала ту срећу да су моји пријатељи завршили за мене, све оно што ја нисам била у стању да завршим. Они су нашли стан уместо мене. Ја сам у том тренутку имала 40 кила, то је стање да си у потпуном растројству, то је претешко - рекла је Јована и открила да је одлуку да мора нешто да промени донела у тренутку када је схватила да се гаси.
- Доживела сам да седим и гледам у даљину, као неки облик, то није била персона, то је био живот који се гаси. И онда сам размишљала, да ме моја деца сад описују, како би ме описала, као жену којој се поглед губи у даљини са цигаром и великом шољом кафе и не знам шта ми је било јуче ни шта ће ми бити сутра. Ја не желим да ме моја деца доживе као особу која седи и чека да премине и можда због себе не бих никада предузела неке кораке, али због њих то морам. Ја већ пропадам, боље да пропаднем борећи се, него тако што сам од себе одустала.
Јована је открила да је након развода са бившим супругом радила на томе да остану пријатељи, што данас сигурно јесу.
- Људи обично остану острашћени и онда деца буду панцири који приме најтеже ударце. Не гледају како све то на децу утиче, али ја сам разумна особа, никада себи не бих дозволила дата токсична комуникација настави и после брака. Ми радимо за њих и увек сам за сарадњу за добробит деце, све остало ме не занима, било која друга тема а да нису њих две. Сале и ја смо радили на томе да останемо пријатељи и после свега.
(Сторy)