Снежана Ковач дели дирљиве успомене на последње дане свог супруга, композитора Корнелија Бате Ковача, и њихов емотивни последњи разговор.
Корнелије Бата Ковач, композитор, пијаниста, аранжер и стваралац највећих хитова на нашим просотрима, напустио нас је 2022. године, али иза себе је оставио ванвременска дела која ће га вечно чувати од заборава. Управо кроз мелодију је највише о говорио, док се трудио да приватни живот не излаже претерано јавности. До последњег даха остао је одмерени господин и врсни уметник.
Његова супруга Снежана отворила је душу и признала да јој је све теже како време одмиче, те као да је време стало откако је изгубила вољену особу.
Како су изгледали последњи Батини дани?
Њен супруг је преминуо у 81. години, од последица корона вируса. Никада неће заборавити његове последње дане.
- Провео је две недеље у Батајници, након тога је пуштен у врло лошем стању и једина жеља му је била да дође кући. То, нажалост, није било могуће. Пребацили смо га на интензивну негу и у једном тренутку је дошао себи, све је кренуло на боље. Докторка нам је чак дала наду да ће за неколико дана бити пребачен на одељење. Резултати су били нешто бољи, али организам је био исувише ослабљен. Све је поново букнуло и у року од дан и по, нажалост, све се завршило - рекла је за "Блиц" Снежана.
Посебно емотивно присећа се њиховог последњег разговора.
- Последњи пут смо се видели и чули преко видео позива, јер због короне посете нису биле дозвољене. Рекла сам му: “Мићо, доћи ћу сутра да се видимо макар преко стакла”, а он је одговорио:”Обавезно.” То је било наше последње виђење. Ујутру у шест зазвонио је телефон и саопштили су ми да је Бата отишао.
На питање да ли је тада била у шоку, Снежана каже:
- Да. Колико год да је човек свестан тежине ситуације, увек постоји нада да ће се десити неко чудо, да ће проћи и да ће се вратити. То је био велики шок за све нас, а за породицу највише. За ћерке посебно. Александра и Ања су тада биле у Београду и заједно смо прошле кроз те најтеже тренутке.
У добрим односима са пасторкама
Истакла је да од првог дана са Батиним ћеркама из претходног брака има лепе односе.
Говорећи о упознавању са његовим ћеркама, Снежана каже:
- Први пут сам их упознала након што је Александра добила “Греми” награду. Организована је прослава код њих код куће и тада сам упознала Александру, Ању и Кристину. Било је врло пријатно и до данас имамо лепе и коректне односе.
Посебно истиче породичну блискост коју су неговали.
- Бата је волео кућу и дом. Није био типичан музичар који воли кафане и проводе. Био је сушта супротност. Највише се радовао Божићу. Тада смо окупљали целу породицу. Долазили су Михајло, Љиља, њихов син Дарко, затим Александра, Кристина, касније и мала Тара. Атмосфера је била дивна. Девојке су свирале клавир, певало се, било је топло и испуњено љубављу - са сетом говори за "Блиц" Снежана.
Прва супруга заузимала је важно место у Батином животу
Говорећи о богатом Батином стваралаштву, које обухвата музику за телевизију, филм и бројне албуме, Снежана посебно истиче важност његове сарадње са његовом првом супругом Споменком.
- Она заузима веома значајно место у Батином животу. Пре свега, заједно су добили три ћерке, а затим су обоје били изузетно талентовани. Она је писала фантастичне текстове, дубоке, емотивне и праве женске. Верујем да би наставила да ствара да је остала жива. Имали су веома успешан заједнички период, а и након развода остали су велики пријатељи. То је одлика квалитетних људи, да и после растанка цене оно што су имали. И они су то умели - истакла је за "Блиц" Снежана.
Чува његове поруке
На питање да ли постоји нешто што није рекла Бати, застаје и одговара тише.
- Увек имамо утисак да нисмо рекли све. Али шта је то “све”? Нисам му рекла шта ми се јуче десило, колико сам уморна... Недостаје ми та свакодневна пажња. Враћала бих се касно с посла, око пола једанаест, а он би ме чекао на вратима, узимао торбу и питао јесам ли уморна. Причао би ми како му је прошао дан. Недостаје ми та блискост. Можда га мој посао није суштински занимао, али је волео да са мном дели те тренутке. Недостаје ми та свакодневица, ти разговори. Много тога смо рекли једно другом, али увек постоји још нешто - говори Снежана, описујући Бату као човека који је тежио савршенству
- Био је веома скроман. Увек је мислио да није довољно добар. Уради нешто, па каже:“Могло је боље.” Стално је себи налазио замерке, јер је тежио савршенству.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
