Тамноцрвени песак и стене околних стрмих планина чине цео крајолик филмичним, готово нестварним пределом
За ово невероватно искуство вреди се ценкати, с обзиром на то да четворосатни излет са превозом из Акабе кошта од 85 до 120 евра по особи
Да ли сте маштали као дете да једнога дана отпутујете на Месец, али сте се разочарали кад сте као одрасли схватили да не испуњавате ниједан потребан услов за такво путовање, јер нисте ни космонаут, ни мултимилионер да такав подухват финансирате? Ако је путовање на Месец или Марс, била и остала ваша жеља, постоји један предео на земаљској кугли, који изгледа управо као површина земљиног сателита и планете која носи име бога рата. То место се зове Вади Рум и налази се на висоравни на крајњем југу Јордана. Ова пустиња позната је, управо, под називом Месечева долина.
Пхото: Схуттерстоцк
За разлику од пешчане Сахаре, Вади Рум је каменита пустиња (највиши врх је планина Ум Дами висока 1800 метара), чији тамноцрвени песак и стене околних стрмих планина чине цео крајолик филмичним, готово нестварним пределом. Управо зато је списак познатих филмова који су ту снимљени подужи ("Лоренс од Арабије", "Марсовац", "Црвена планета"...) Назив пустиње, највероватније, потиче од арапске речи "вади" што значи "долина" и арамејског корена речи "рум" у значењу "висок" или "уздигнут". Више од двадесет хиљада натписа и петроглифа у стенама сведоче да је пустиња била насељена многим цивилизацијама, пе је зато 2011. године уврштена на Унескову листу светске баштине.
Путовање у Вади Рум је пут у другу димензију, јер ова пустиња као да није са ове планете. Екстремна на летњим врућинама и зимској хладноћи, насилна и ћудљива док се сунце пробија кроз исклесане сикове (кањоне) у зору и зарања између стена и песка у сумрак, захтевна за бедуине који у њој живе и осветољубива према онима који игноришу њене опасности. Од Меџида, мог локалног водича, сазнајем да у пустињи има вукова, шакала, лисица, белих газела, зечева, гуштера, планинских и домаћих коза, мачака и дивљих паса, јежева... Док га гледам како по хладном песку хода у чарапама (како не би испрљао патике), упозорава ме да не идем босонога због осам различитих врста шкорпиона, од малих жутих, до великих смеђих, од којих је најопаснији убод оних најмањих.
Фото: Сенка Д. ПАВЛОВИЋ
Вади Рум је дом номадских бедуинских племена, подељених у неколико група (Залабије, Звеидех, Свеилхиен, Омран, Годман и Дбоур). Највеће племе је Залабије које чине мештани из села Рум (једино насеље унутар заштићеног подручја). Премда неки од њих и даље воде номадски начин живота, већина локалног становништва је укључена у туристичку индустрију Вади Рума. Ови вешти приповедачи испричаће вам како је пустиња обликовала њихове животе, угостиће вас у својим шаторима као да сте у смештају с пет звездица под отвореним небеским сводом, а њихов осећај заједништва ће вас дубоко дирнути. Због њих је посета овој невероватној црвеној пустињи за мене била једно је од најаутентичнијих искустава у животу.
Обилазак Вади Рума је путовање кроз геолошку еволуцију Земље, а на ову експедицију можете кренути пешке, џипом или на камили. Ја сам одабрала приватну џип-туру у поподневним сатима, како бих доживела залазак сунца у пустињи. Возила сам се преко црвених дина, формација најразличитијих облика које су извиривале из песка и обликовале, речима тешко описиво окружење. Поред нас су пролазила друга возила, као и туристички каравани камила. За ово невероватно искуство вреди се ценкати, с обзиром на то да се износ четворосатног излета са превозом из Акабе, креће од 85 до 120 евра по особи. Тура започиње обиласком тзв. Лоренсовог извора, резервоара за воду названог по чувеном филмском Лоренсу од Арабије. Званично име тог извора је Аин Абу Аинех, где сам затекла камиле на појилу, а од водича сазнала да је истина да ове животиње могу да издрже до осам дана без воде. Затим је, уз звуке Стингове песме Дессерт Росе, уследила вожња преко дина до кањона Казали, дугачког и уског, познатог по импресивном броју древних петроглифа и натписа на зидовима стена.
Пхото: Схуттерстоцк
ТЕК ИЗНИКЛИ ЦВЕТОВИ
У једном тренутку замолила сам свог водича да стане, како бих руком у песку, у нијансама ружичасте и црвене боје, исписала имена мени драгих особа и то овековечила фотографијама. Љубазни домаћин ме је, уз осмех, научио како се на арапском каже "мој драги" (хабиби) и исписао и моје име у песку на арапском. Настављамо пут ка кањону, где ме упозорава да не улазим сувише дубоко, јер је само првих стотинак метара доступно свим посетиоцима. Показује ми резбарије у стенама различитих облика, али и савремене натписе путника вандала који су, пошто-пото, желели да оставе свој траг. Затечена нестварним пределима, питам га за дрво које расте на уласку у сам кањон, мислећи да у пустињи нема живота. Дискретно ме уверавајући колико грешим у предрасуди да је свака пустиња беживотна, показује ми разно растиње са цветовима који су тек изникли. Настављамо ка кањону Бара, пространом усеку који је популарна станица за обилазак, као створена за разне спортске активности. Затим ме води до највишег каменог моста у Вади Руму (Бурдах). Овај изазовни успон до самог врха награђује сваког посетиоца фантастичним погледом на целу пустињу. Пошто је водич приметио моје усхићење, одлазимо до још једног јединственог природног лука (Ум Фрутх), који је једна од најфотографисанијих локација у пустињи. Нажалост, на том месту ме стиже умор, те сам само из даљине видела "Седам стубова мудрости" - формацију стена названих по књизи Т.Е. Лоренса.
Фото: Сенка Д. ПАВЛОВИЋ
И за крај остаје оно најлепше. Одлазимо до подножја планине Ум Сабатах, одакле се пружа нестваран поглед на пустињу. Раседи међу стенама који су се претворили у прелепе кањоне (сикове), природни лукови у стенама настали деловањем ветра, пешчане дине црвеног и ружичастог песка и други фасцинантни каменити облици који се уздижу с пустињског платоа и додају драматичност рељефу, право су ремек-дело највећег уметника на свету, мајке природе. Док чекам залазак сунца, мој водич ми припрема бедунски чај у пустињи. Од околног растиња пали ватру, у старински чајник досипа воду, у коју након што је проврила, ставља црни чај и шећер. Каже ми да прави бедуини пију чај с много шећера. Овај несвакидашњи призор запажа група мађарских туриста која нам се придружује. С нашим суседима размењујем утиске и на овом удаљеном месту осећамо извесну повезаност, јер долазимо из сасвим другачијег крајолика. Кад је сунце зашло, ноћ је почела да "гута" пустињу, донела је хладноћу и небо пуно звезда. И баш ту, далеко од свега, сетила сам се Кантових речи које најбоље описују сваку моју мисију, па и ову приповедачку: "Звездано небо нада мном и морални закон у мени". А звездано небо у пустињи Вади Рум заиста је посебно.
Фото: Сенка Д. ПАВЛОВИЋ
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
