Војин Ћетковић присетио се свог првог сусрета са познатом глумицом приликом потписивања свог првог глумачког уговора за представу "Лизистрата" у Сава центру.
Глумица Радмила Савићевић и њен супруг Божидар живели су у гарсоњери у Београду, а комшије и колеге их памте по великој љубави, племенитости и духовитости. Њен некадашњи стан и данас крије необичне приче, док сећања колега попут Војина Ћетковића сведоче о њеном великом срцу.
Садашња власница стана у ком је живела чувена глумица једном приликом је открила је у каквом је стању затекла некретнину након што ју је купила од Божине фамилије. Како наводи, након смрти глумачког пара појављивали су се људи који су тврдили да су њихови потомци.
"Знала сам у чији стан улазим. Њен муж је живео годину дана после њене смрти, па је све било запуштено и неодржавано. Живим овде 15 година. Његова фамилија, они су продали тај стан. Он је био 3/4 власник, а Рада 1/4. Иза шпорета никад сређивано није. Биле су четири врсте плочица у купатилу, нисам ништа сачувала. Биле су дебеле завесе у кухињи, и то сам склонила. Они су живели боемским животом и она има јако лепу причу, али вам морам признати да је било хрпа људи који су хтели да буду њена деца, лагали су около. Појављивали су се на моја врата, једна жена је дошла и рекла да је њена ћерка. Хтела је да узме део стана. Свашта је било", испричала је.
Како је нахранила и помогла Војину Ћетковићу
Прослављени глумац Војин Ћетковић присетио се свог првог сусрета са Радмилом Савићевић приликом потписивања свог првог глумачког уговора за представу "Лизистрата" у Сава центру. Тада је као студент од 21 године оклевао да потпише уговор због скромног хонорара од 50 марака.
"Раду сам први пут срео на потписивању свог првог уговора у каријери, за представу 'Лизистрата' у продукцији Сава центра. Имао сам двадесет једну годину, још сам студирао и био јако срећан што сам добио улогу. Међутим, кад сам видео уговор, почео сам да се двоумим да ли да то уопште прихватим јер је хонорар био срамно смешан. Педесет марака за припреме, премијеру и представу. Нисам могао да верујем. Рада је седела у тој канцеларији и чула када сам секретарици, која је бележила моје податке, рекао да сам из Крушевца. Онда је пришла и питала ме: 'Одакле рече да си ти, мали?' 'Из Крушевца.' 'Из које улице?' Ја кажем из које. 'Па шта се мислиш, што не потписујеш?' 'Па овај новац...', рекох, 'ово је катастрофално. Стварно је мало.' 'Аха. А која ти је то улога по реду?' 'Прва", рекао је.
Након тога га је одвела у свој стан.
"Погледала ме је тако да више нисам имао храбрости реч да кажем. 'Потписуј то одмах! И чекај ме овде, немој да си мрднуо.' Ја потпишем и после неколико минута, она се враћа: ''Ајде са мном.' 'Где ћемо?' 'Не питај ништа, идеш са мном.' Позвала је такси и отишли смо у њен стан. 'Пери руке и седај за сто.' И износи врелу гибаницу, сарме и још гомилу хране. 'Једи!' 'Радо, па нисам гладан.' 'Једи. Види какав си мршав, једи", рекао је.
Ћетковић је испричао да га је натерала и да се јави мајци, а потом му је дала и новчану помоћ.
"Морао сам да једем малтене до изнемоглости. 'Добро, а сад се јави мајци.' И води ме до телефона. 'Нема потребе, јуче смо се чули. Имам телефон у стану у коме живим.' 'Јави се мајци кад ти кажем. Сад се јави мајци!' И ја, шта ћу, окренем мајку: 'Ево да ти се јавим, овде сам код Раде Савићевић. Рекла ми је да те позовем. Добро сам, потписао сам уговор, нахранила ме је, све је у реду.' 'Ајде што ме је нахранила, 'ајде што сам морао да се јавим мајци, него ми је дала и неки новац јер су то била она тешка времена кад се једва састављао крај с крајем. 'Је л' имаш шта да једеш и је л' имаш пара?' 'Имам. Свега имам.' 'Немој да лажеш, је л' гладујеш?!' 'Не гладујем, не брините.' И тек кад сам пристао да узмем тај новац, послала ме је кући. Предивна, предивна жена."
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
