Говорећи о породици, Надаревић се присећао и различитих правила која су важила код његових бака.
Мустафа Надаревић је као Изет Фазлиновић у серији „Луд, збуњен, нормалан“ засмејавао генерације гледалаца, али је у сопственом животу пролазио кроз губитке о којима је говорио са много бола. Рано је остао без оца, касније и без мајке, а 2012. године изгубио је супругу Славицу Радовић, само неколико недеља након венчања.
Глума за њега није била само професија. У тренуцима када је приватни живот постајао тежак, сцена му је пружала могућност да макар накратко изађе из сопствене туге. Наступао је и након мајчине смрти, а о томе зашто му је рад тада био потребан говорио је отворено:
– Тако ми је било лакше. То је бежање од стварности и бежање у лик који нисам ја, онда мање боли. Добра глума је задња степеница ка шизофренији. Мораш се дати јако, а с друге стране остати здрав у глави – рекао је својевремено Надаревић.
Славицу изгубио убрзо после венчања
Са костимографкињом и сценографкињом Славицом Радовић провео је 15 година. Венчали су се 25. априла 2012, али њихов брак трајао је кратко. Славица је преминула 7. јуна исте године, после десетогодишње борбе са малигном болешћу.
У аутобиографским записима Надаревић је оставио успомене на њихов сусрет, просидбу и заједнички живот, али и речи о ономе што остаје када вољене особе више нема:
„Уметност живљења и глуме негде су врло близу, с тим да је глума боља, јер на сцени можеш умирати много пута, а остати жив. Нажалост, живот је неталентовани глумац. Када нас једном неко напусти, онда је то заувек. Остаје само умеће преживљавања. И сећања.“
Надаревић је имао троје деце. Из везе са Јасном добио је ћерку Нађу, док је са Сњежаном добио сина Ашу и ћерку Нану.
Прва улога била му је Црвенкапица
Рођен је 2. маја 1943. године у Бањалуци, током Другог светског рата. Његов отац Мехмед умро је од туберкулозе са свега 28 година, а мајка Асја тада је имала 22.
Детињство и школовање водили су га кроз Загреб, Босански Нови и Ријеку. Први пут је пред публику стао као седмогодишњак, у школској представи у којој је играо Црвенкапицу. Учитељица га је одабрала због дуже косе и гласа који је сам описивао као „шкрипав“.
Током гимназијских дана придружио се аматерском позоришту „Виктор Цар Емин“. Дечја улога тако је добила наставак у озбиљнијем интересовању за сцену, којој ће посветити живот.
Одрастао уз различите верске обичаје
Говорећи о породици, Надаревић се присећао и различитих правила која су важила код његових бака. Та искуства обликовала су његов лични однос према вери.
– Док сам био у посети тој баки у Босанском Новом, она ме је увече натерала да „учим“, што значи да се молим Богу, да се клањам. А ја сам био уморан као дете, играо сам се по цео дан, трчао са децом, само сам чекао да легнем и спавам, а баба није разумела, мучила ме је тада. Верујем, не могу без вере, али ја сам агностик, нисам атеиста. А моја друга бака ме никада није терала у цркву, али смо код ње славили Божић и Ускрс, иако је њен деда, њен муж, био муслиман, све смо славили – испричао је глумац.
Истицао је да различита вероисповест никада за њега није била разлог да некога мрзи. О васпитању и ономе што је из њега понео говорио је:
– Да сам имао избора, не бих желео да се родим као Мустафа. То сам добио и живео сам са тим. Оно што ми се није допало у васпитању, одбацио сам, а што ми се допало, применио сам код људи око себе. Читав живот живиш, учиш и растеш, а умиреш необразован.
Много више од Изета Фазлиновића
Иако га је улога Изета приближила и млађој публици, Надаревић је иза себе већ имао богату драмску каријеру. У филму Емира Кустурице „Отац на службеном путу“ из 1985. године играо је Зијаха, уз Микија Манојловића и Мирјану Карановић.
Његову филмографију чине и „Глембајеви“, „Већ виђено“, „Глуви барут“, „Кудуз“, „Пушка за успављивање“, „Ничија земља“ и „Празник у Сарајеву“. Различити ликови које је тумачио показивали су распон глумца којег ће телевизијска публика касније везивати за комедију.
Мустафа Надаревић преминуо је 22. новембра 2020. године, након борбе са карциномом плућа.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
