Легендарни амерички музичар Лајонел Ричи смештен је у болницу у Сент Луису након концерта који је одржао у том граду, што је поново изазвало забринутост за здравствено стање једног од најпознатијих певача и аутора у историји популарне музике.
Ричи је након наступа у суботу увече на простору Тхе Мунy у Форест Парку отишао у локалну здравствену установу како би проверио своје здравствено стање и обавио потребне анализе. Како је објавио ТМЗ, као један од могућих разлога његових тегоба разматра се блажа дехидрација, а музичар је одлучио да из предострожности остане под надзором лекара. Уколико резултати прегледа буду добри, очекује се да би могао да напусти болницу у уторак.
Да нешто није у реду могло се приметити већ током самог концерта. Пред крај вечери, када је дошао ред на један од његових највећих хитова „Алл Нигхт Лонг“, Ричи је затражио од чланова екипе да му донесу столицу. Део завршнице концерта потом је извео седећи.
Ово није први пут последњих месеци да је чувени певач морао да потражи лекарску помоћ након наступа. Током заједничког концерта са групом Еартх, Wинд & Фире 24. јуна у Сент Полу у Минесоти почео је да осећа вртоглавицу. Публици је тада рекао да се не осећа као иначе, због чега је концерт завршен раније. Након тога је одвезен у болницу, а из предострожности су одложени и наредни наступи у Чикагу и Колумбусу. Турнеју је наставио 30. јуна у Питсбургу.
Лајонел Брокман Ричи Јуниор рођен је 20. јуна 1949. године у Тускегееју у Алабами. Његов отац Лајонел Брокман Ричи био је системски аналитичар у америчкој војсци, док је мајка Алберта Р. Фостер радила као наставница и директорка школе. Музика је ипак била присутна у породици – његова бака Аделаиде Марy Броwн била је пијанисткиња која је свирала класичну музику.
Ричи је одрастао у кампусу Тускегее института, а породична кућа његовим баки и деки својевремено је поклоњена од стране Боокера Т. Wасхингтона.
Занимљиво је да музика у почетку уопште није деловала као његов једини или чак најочигледнији животни пут. Као младић био је веома успешан тенисер. Након завршетка средње школе Јолиет Тоwнсхип Хигх Сцхоол у Илиноису добио је тениску стипендију и уписао Тускегее Институте. Дипломирао је економију, уз рачуноводство као додатну област студија, а био је и члан универзитетског оркестра Марцхинг Цримсон Пиперс.
Одлучио је да се посвети музици, упркос једној чињеници која данас, када се зна колико је песама написао, звучи готово невероватно – није знао да чита ни пише ноте.
Године 1968. постао је певач и саксофониста групе Цоммодорес.
Бенд је најпре потписао уговор са Атлантиц Рецордсом, а затим прешао у чувени Мотоwн. У почетку су наступали као пратећа група Тхе Јацксон 5, али су убрзо успели да изграде сопствену каријеру и постану једно од препознатљивих имена соул и Р&Б сцене.
Први албуми Цоммодореса били су обележени плесним и фанки звуком, што се посебно чуло у песмама попут „Мацхине Гун“ и „Брицк Хоусе“. Међутим, управо је Ричи временом почео све више да обликује другачију страну групе.
Писао је и певао романтичне баладе, међу којима су „Еасy“, „Тхрее Тимес а Ладy“, „Стилл“ и „Саил Он“. Тај стил касније ће постати његов заштитни знак и помоћи му да се претвори у једног од најуспешнијих аутора љубавних песама осамдесетих година.
Први велики комерцијални успех као текстописац остварио је 1974. песмом „Хаппy Пеопле“, коју је написао са Џефријем Бовеном и Доналдом Балдвином. Песма је првобитно била намењена Цоммодоресима, али су је на крају снимили Тхе Темптатионс и са њом стигли на прво место Р&Б листе.
Крајем седамдесетих Ричи је већ био довољно цењен аутор да су његове песме почели да траже и други извођачи.
За Кенија Роџерса написао је „Ладy“, која је 1980. године стигла до првог места америчке листе. Следеће године продуцирао је и Роџерсов албум „Схаре Yоур Лове“, а двојица музичара остала су блиски пријатељи.
Међутим, песма која је наговестила колико велики успех Ричи може да постигне ван Цоммодореса била је „Ендлесс Лове“.
Ричи је 1981. написао и продуцирао „Ендлесс Лове“, коју је снимио у дуету са Дајаном Рос. Песма је постала огроман међународни хит, заузела врх листа у бројним земљама и остала упамћена као један од највећих успеха у каријерама оба извођача, али и један од најпродаванијих синглова свих времена.
Годину дана касније Ричи је и званично започео соло каријеру.
Његов дебитантски албум једноставно назван „Лионел Рицхие“ објављен је 1982. године. Донео је три велика хита – „Yоу Аре“, „Мy Лове“ и „Трулy“. Управо је „Трулy“ стигла до првог места у САД и потврдила да Ричи без Цоммодореса може да направи подједнако велику, ако не и већу каријеру.
Албум је продат у више од четири милиона примерака.
Други соло албум „Цан'т Слоw Доwн“, објављен 1983. године, постао је један од најпродаванијих албума свих времена. Продат је у више од 20 милиона примерака широм света и стигао до првог места америчке Биллбоард 200 листе.
Албум му је донео и два Гремија, укључујући награду за албум године.
На њему се нашла песма „Алл Нигхт Лонг (Алл Нигхт)“, плесни хит са карипским утицајима који је постао један од његових заштитних знакова. Колики је био његов значај у тадашњој америчкој поп култури показује и чињеница да је управо „Алл Нигхт Лонг“ извео на завршној церемонији Олимпијских игара у Лос Анђелесу 1984. године.
Уследио је „Хелло“, једна од најпознатијих љубавних балада осамдесетих.
Током 1984. имао је још неколико великих хитова, међу којима су „Стуцк он Yоу“, „Руннинг wитх тхе Нигхт“ и „Пеннy Ловер“. Истовремено је наставио да пише и продуцира за друге извођаче, па је за своју некадашњу дует-партнерку Дајану Рос радио песму „Миссинг Yоу“.
За филм „Wхите Нигхтс“ написао је и извео „Саy Yоу, Саy Ме“. Песма је стигла до првог места америчких топ-листа, где је остала четири недеље, а донела му је и Оскара и Златни глобус за најбољу оригиналну песму.
Посебно место у Ричијевој каријери заузима 1985. година, када је заједно са Мајклом Џексоном написао хуманитарну песму „Wе Аре тхе Wорлд“.
Песму је снимила група највећих америчких музичких звезда окупљених под називом УСА фор Африца, а пројекат је постао један од најпознатијих хуманитарних музичких подухвата у историји.
„Wе Аре тхе Wорлд“ продата је у више од 20 милиона примерака, стигла до првог места и донела Ричију још једно велико признање – Греми за песму године.
Следеће године објавио је албум „Данцинг он тхе Цеилинг“, са ког су се издвојили хитови „Данцинг он тхе Цеилинг“, „Лове Wилл Цонqуер Алл“, „Баллерина Гирл“ и „Се Ла“, као и већ објављена „Саy Yоу, Саy Ме“.
Био је то последњи његов албум који је достигао комерцијалне размере његових највећих издања из осамдесетих.
Од 1986. до 1996. године Ричи је направио велику паузу од снимања нових студијских албума. Колекцијом највећих хитова „Бацк то Фронт“ вратио се 1992, док је нови студијски албум „Лоудер Тхан Wордс“ објавио четири године касније.
За разлику од многих колега који су покушавали да се прилагођавају новим музичким трендовима, Ричи није желео драстично да мења свој стил. Остао је веран пажљиво компонованој соул и Р&Б музици и баладама по којима је био познат.
Албуми „Лоудер Тхан Wордс“ и „Тиме“ нису поновили комерцијални успех његових издања из осамдесетих, док су каснији пројекти попут „Ренаиссанце“ и „Јуст фор Yоу“ имали више успеха у Европи него у САД.
Ипак, његова популарност никада није потпуно нестала.
Године 2006. објавио је албум „Цоминг Хоме“, који је стигао до шестог места америчке листе, а сингл „И Цалл Ит Лове“ постао је његов највећи амерички хит у десет година.
Три године касније објавио је „Јуст Го“, а 2009. је на комеморацији Мајклу Џексону извео песму „Јесус ис Лове“.
Велики повратак на врх догодио се 2012. године.
Ричи је објавио свој десети студијски албум „Тускегее“, на којем је 13 својих хитова снимио у дуетима са кантри звездама. Албум га је поново довео на прво место Биллбоард 200 листе – први пут још од албума „Данцинг он тхе Цеилинг“.
За само шест недеља „Тускегее“ је достигао платинасти тираж.
Да његове старе песме нису изгубиле снагу показао је и наступ на британском фестивалу Гластонбурy 2015. године. Пред њим се тада окупило између 100.000 и 120.000 људи, а ББЦ је концерт описао као тријумфалан. Након наступа, реиздање компилације његових песама вратило га је и на врх британске листе албума.
Од 2018. године нову генерацију публике почео је да осваја и као члан жирија америчког музичког такмичења „Америцан Идол“.
Наставио је и са великим турнејама. Године 2019. најавио је северноамеричку „Хелло Тоур“, а у мају 2023. био је један од главних извођача на концерту у дворцу Виндзор поводом крунисања краља Чарлса ИИИ и краљице Камиле.
Ричи је уједно постао први глобални амбасадор и први председник групе глобалних амбасадора организације Принце'с Труст.
У септембру 2025. објавио је мемоаре „Трулy“, који су стигли до трећег места листе бестселера Тхе Неw Yорк Тимеса у категорији публицистике у тврдом повезу.
Један од занимљивијих делова Ричијеве каријере јесте његова изузетна популарност у арапским земљама.
Наступао је у Мароку, Уједињеним Арапским Емиратима, Египту и Либији, а његова музика стекла је огромну публику и у Ираку.
Новинар АБЦ Неwса Јохн Берман својевремено је писао да одрасли Ирачани постају емотивни већ при помену његовог имена и да многи знају читаве његове песме напамет.
Ричи је чак испричао да је чуо како су ирачки цивили пуштали „Алл Нигхт Лонг“ оне ноћи када су амерички тенкови ушли у Багдад. Противио се рату и говорио да би једног дана волео да наступи у Багдаду.
Његов приватни живот такође је годинама привлачио велику пажњу.
Ричи се 18. октобра 1975. године оженио својом љубави са факултета Брендом Харвеј.
Пар је 1983. почео да брине о тада двогодишњој Никол Есковедо, данас познатој као Никол Ричи. Она је била ћерка члана Ричијевог бенда и уједно сестричина бубњарке Схеила Е.
Лајонел и Бренда одгајали су Никол, а када је имала девет година и законски су је усвојили.
Њихов брак касније је прошао кроз веома турбулентан период. Бренда је у јуну 1988. ухапшена након што је пронашла Ричија у стану Дајан Александер на Беверли Хилсу. Против ње је тада поднето више оптужби, међу којима су наношење телесних повреда супружнику, опирање хапшењу, неовлашћени улазак, вандализам, физички напад и нарушавање јавног реда.
Ричи се касније оженио Дајан, 21. децембра 1995. године. Добили су двоје деце, сина Милеса и ћерку Софију Ричи. Њихов брак завршен је 2004. Лајонел је 2008. постао деда када су Никол Ричи и њен партнер Џоел Маден, певач групе Гоод Цхарлотте, добили ћерку. Њихово друго дете рођено је наредне године. Здравствени проблеми готово су га коштали каријере Иако је његов глас постао један од најпрепознатљивијих у популарној музици, управо је он својевремено био озбиљно угрожен Ричи је годинама имао проблеме са грлом и за четири године прошао је чак четири операције. Лекари су га у једном тренутку упозорили да постоји могућност да изгуби певачку каријеру. Касније се обратио холистичком лекару, који је закључио да његове тегобе заправо изазива рефлукс киселине повезан са храном коју је јео пре одласка на спавање. Деценијама касније поново се суочава са здравственим проблемима током напорних наступа. После вртоглавице на концерту у Минесоти у јуну 2026. године уследила је и хоспитализација након наступа у Сент Луису крајем августа. Ричи је 29. августа након концерта отишао у болницу како би обавио додатне прегледе, а према доступним информацијама нада се да ће већ 1. септембра бити отпуштен.
(Нова)
БОНУС ВИДЕО:
