Глориа Стајнем, легендарна америчка новинарка, списатељица и једна од најзначајнијих феминистичких активисткиња модерног доба, преминула је у 93. години живота.
Жена чије је име више од пола века било синоним за борбу за равноправност оставила је иза себе наслеђе које је тешко измерити.
Глориа Стајнем преминула је у свом дому у Њујорку, окружена људима који су јој били блиски. Вест о њеној смрти објављена је на њеном званичном Инстаграм профилу. Имала је 92 године.
До самог краја живота остала је верна ономе чему је посветила готово читав свој живот – борби за равноправност жена.
Новинарка, списатељица, политичка активисткиња и неуморна организаторка женског покрета постала је једно од најпрепознатљивијих лица америчког феминизма друге половине 20. века. Међутим, њен утицај одавно је превазишао границе Сједињених Америчких Држава.
Генерацијама жена показивала је да питања која су се дуго сматрала приватним – од репродуктивних права и породичног насиља до дискриминације на радном месту – заправо имају дубоку друштвену и политичку димензију.
Детињство које није било нимало уобичајено
Глориа Мари Стајнем рођена је 25. марта 1934. године у Толеду, у америчкој савезној држави Охајо. Њено рано детињство било је прилично неуобичајено. Породица је често путовала, а њен отац Лео бавио се продајом антиквитета.
Након развода родитеља 1944. године, Глориа је остала да живи са мајком Рут, која је имала озбиљне психичке проблеме. Још као девојчица тако је веома рано упознала одговорност и бригу о другоме.
После средње школе уписала је престижни Смитх Цоллеге, где је студирала политичке науке и дипломирала 1956. године са високим почастима. Добила је стипендију која јој је омогућила да наредне две године проведе у Индији.
Управо је искуство живота у Индији, где се упознала са принципима ненасилног и грассроотс активизма, снажно утицало на начин на који ће деценијама касније приступати друштвеним променама.
Новинарка која се прерушила у Плејбој зечицу
По повратку у САД, Стајнем је почела да гради новинарску каријеру у Њујорку, али почетком шездесетих година озбиљне политичке и друштвене теме углавном су биле резервисане за мушкарце.
Женама су се чешће додељивале теме повезане са модом, лепотом и домаћинством. Стајнем није намеравала да се помири са тим.
Ширу пажњу привукла је 1963. године једним од најпознатијих новинарских подухвата у својој каријери. Запослила се под лажним идентитетом као Плаyбоy зечица у Плаyбоy клубу како би из прве руке истражила услове у којима жене тамо раде.
Њена репортажа „А Буннy'с Тале“ разоткрила је много мање гламурозну стварност посла који је јавности представљао симбол луксуза и сексуалне слободе. Писала је о ниским зарадама, сексуализацији и правилима којима су запослене биле подвргнуте.
Репортажа ју је прославила, премда јој је, парадоксално, неко време отежавала да је новинарски естаблишмент почне доживљавати као озбиљну репортерку.
Постала је једно од најважнијих лица феминизма
Године 1968. учествовала је у покретању часописа Неw Yорк, у којем је радила као уредница и политичка новинарка.
Прекретница је стигла годину дана касније, када је на јавном скупу посвећеном легализацији абортуса први пут јавно говорила о сопственом искуству илегалног абортуса, који је имала као 22-годишњакиња.
Тај тренутак снажно је утицао на њен даљи активизам. Стајнем је убрзо постала једно од највидљивијих лица женског покрета у САД, учествујући на протестима, јавним скуповима и у политичким кампањама.
Часопис који је женама дао другачији глас
Један од највећих трагова оставила је оснивањем часописа Мс.
Прво издање појавило се 1971. године као додатак часопису Неw Yорк, а већ наредне године Мс. је постао самосталан часопис.
Био је револуционаран јер је отворено писао о темама попут права на абортус, сексуалног узнемиравања, породичног насиља и равноправности – питањима којима се мејнстрим женски часописи тог времена углавном нису бавили на такав начин.
Стајнем је годинама била једна од његових уредница и ауторки, а Мс. је постао један од најважнијих медијских симбола другог таласа феминизма.
Истовремено, није остала само на писању. Била је међу оснивачицама Натионал Wомен'с Политицал Цауцус, организације основане 1971. године са циљем повећања заступљености жена у америчкој политици.
Током живота учествовала је у оснивању или раду бројних других организација, међу којима су Wомен'с Ацтион Аллианце, Мс. Фоундатион фор Wомен и Wомен'с Медиа Центер. Свој активизам повезивала је и са међународним иницијативама за права жена.
Удала се први пут са 66 година
И својим приватним животом Стајнем је често пркосила очекивањима која су се деценијама постављала пред жене.
Дуго се није удавала, а први пут је ступила у брак тек 2000. године, када је имала 66 година. Њен супруг био је предузетник и активиста Дејвид Бејл, отац глумца Кристијана Бејла.
Бејл је преминуо неколико година касније.
Стајнем је током живота написала низ књига и збирки есеја, међу којима су „Оутрагеоус Ацтс анд Еверyдаy Ребеллионс“, „Револутион фром Wитхин“, „Мовинг Беyонд Wордс“ и мемоари „Мy Лифе он тхе Роад“.
Њен живот и рад били су тема бројних документараца, књига и филмова, укључујући и филм „Тхе Глориас“, редитељке Џули Тејмор.
Барак Обама јој је доделио једно од највећих америчких признања
За свој новинарски и активистички рад примила је бројне награде, а једно од највећих признања стигло је 2013. године, када јој је тадашњи амерички председник Барак Обама доделио Председничку медаљу слободе, највише америчко цивилно одликовање.
Године 2021. добила је и престижну шпанску Награду принцезе од Астурије за комуникацију и хуманистичке науке.
И у својим деведесетим наставила је да пише, говори и учествује у јавном животу.
На свој 92. рођендан, у марту 2026. године, представила је нову књигу мемоара „Ан Унеxпецтед Лифе“. У разговору за Ванитy Фаир тада је говорила о свом животу, репродуктивним правима и деценијама активизма.
Само неколико дана касније, у интервјуу за Аллуре, говорила је и о старењу жена и чињеници да друштво данас женама ипак више допушта да остану релевантне и видљиве и у старијем добу.
Управо таква остала је до краја – видљива, гласна и заинтересована за свет око себе.
Глориа Стајнем припадала је генерацији жена која није само говорила да положај жена мора да се промени. Она је помогла да се промени.
Од новинарских редакција и женских часописа до политике, радних места и разговора о телу и репродуктивним правима, њен утицај осећао се деценијама.
Њену филозофију можда најбоље сажимају речи које је једном изговорила:
„Немојте размишљати о томе како жене уклопити у свет – размишљајте о томе како свет прилагодити женама.“
У тој једној реченици садржано је много тога за шта се Стајнем борила током живота: не за то да се жене прилагођавају правилима која су за њих писали други, већ да и саме учествују у стварању друштва у којем ће имати једнака права, могућности и слободу избора.
Можда је управо зато њена биографија много више од приче о једној славној феминисткињи.
То је прича о томе колико се живот жена може променити када неко одлучи да јавно изговори оно о чему су милиони пре тога морали да ћуте.
(Задовољна.хр)
БОНУС ВИДЕО:
