Иза кулиса филма 'Тхе Wаy Wе Wере' владале су тензије између Редфорда и Стреисанд. Сазнајте како су се носили са изазовима током снимања
У Холивуду су се често криле приче које нису приказане на филму, али су занимљиве као и сам филм, а једна од таквих везана је за романтичну драму "Тхе Wаy Wе Wере" и двоје великих имена – Роберт Редфорд и Барбра Стреисанд. Иако је публика на екрану гледала нежну, емотивну и на моменте страствену љубавну причу, иза кулиса је владала сасвим другачија динамика, обојена несигурностима, разликама у карактеру и неизреченим тензијама.
Необична одлука из професионалних разлога
Према наводима из књиге Тхе Wаy Тхеy Wере: Хоw Епиц Баттлес анд Бруисед Егос Броугхт а Цлассиц Холлywоод Лове Сторy то тхе Сцреен аутора Роберт Хофлер, Редфорд је на снимању донео прилично необичну одлуку – током интимних сцена носио је чак два заштитна слоја, односно генитална штитника. Овај потез није био резултат стида или непријатности пред камерама, већ, како се наводи, жеље да постави јасну границу између професионалног и приватног.
У том периоду, Редфорд је био у стабилном браку и настојао је да избегне било какву ситуацију која би могла да се погрешно протумачи или да наруши његов приватни живот. Његов опрез додатно је подстакнут причама да је Стрејсенд била изузетно очарана његовим изгледом и харизмом, а каже да је то уносило одређену напетост у њихове заједичке сцене.
Сумње и предрасуде на почетку сарадње
Занимљиво је да Редфорд у почетку није био одушевљен идејом да дели кадар са Стрејсенд. Сматрао је да она није „типична“ драмска глумица тог времена, већ више музичка звезда која тек треба да се докаже у озбиљним филмским улогама. Упркос томе, пројекат је био превише значајан да би га лако одбио.
Са друге стране, Стрејсенд је у овај филм ушла са потпуно другачијом енергијом – фасцинирана Редфордом, како његовом појавом, тако и његовим статусом у Холивуду. Управо та разлика у очекивањима и емоцијама допринела је специфичној атмосфери на сету.
Границе које су додатно распириле интересовање
Редфорд је, према сведочењима, врло рано покушао да постави јасне границе. Једна од његових изјава, упућених Стрејсенд на почетку сарадње, осликава његов став:
„Ако ћемо радити заједно, мораш да имаш на уму да ће све што ти кажем о себи бити изречено на добровољној бази, јер желим то да знаш. Не зато што ти мислиш да имаш неко право да то знаш.“
Ова реченица није охладила однос – напротив. Како се наводи у књизи, Стрејсенд је управо у тој дистанци видела додатну привлачност, јер су је интригирали мушкарци који делују недостижно и самоуверено.
Контрола над сценама и имиџом
Током снимања интимних сцена, Редфорд је водио рачуна не само о физичкој дистанци, већ и о томе како ће те сцене изгледати на екрану. Инсистирао је да оне не буду превише експлицитне, већ естетски умерене и емотивно суптилне, готово „питоме“ за стандарде тог времена.
Занимљив детаљ је и да је одбио да изговори реченицу „Овог пута ће бити боље“ у једној од сцена, јер је страховао да би публика могла да направи паралелу са његовим приватним животом и погрешно протумачи његову мушкост или способности.
Редитељ Сидни Полак наша се између две снажен личности - перфекционистичке и емотивне. Његов задатак није био само да режира филм, већ и да балансира њихове односе како би хемија на екрану остала уверљива.
Поллацк је касније признао да је Стрејсенд била заљубљена у Редфорда и пре него што су камере почеле да снимају, што додатно објашњава интензитет емоција које су се преносиле кроз њихове сцене.
Успех упркос тензијама
Упркос свим несугласицама и скривеним тензијама, филм је постигао огроман успех и остао упамћен као један од најлепших љубавних филмова свог времена. Стрејсенд је за своју улогу добила номинацију за Оскара, а хемија између главних глумаца, иако комплексна иза кулиса, на екрану је деловала готово савршено.
Када се касније говорило о могућем наставку, Редфорд је једном кратком реченицом ставио тачку на све спекулације:
„Барбра би то хтела, али ја нећу.“
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
