Висок крвни притисак често не прати јасне и препознатљиве симптоме, што делимично објашњава зашто многи људи дуго нису свесни да имају хипертензију.
Управо због тога, поред редовног мерења притиска, важно је обратити пажњу и на свакодневне навике које могу утицати на његово повећање.
Три уобичајене навике могу имати значајан утицај на крвни притисак, пише "ЕатингWелл". "Со, седентарно понашање и стрес су три важне дневне навике које вреди истражити за боље кардиоваскуларно здравље", каже др Стивен Фентон.
Стручњаци објашњавају како поједине свакодневне навике могу утицати на крвни притисак и које промене могу допринети бољој контроли.
Прекомеран унос натријума
Лако је унети више натријума него што је потребно, нарочито зато што највећи део натријума у исхрани не потиче само од соли коју додајемо током припреме или за столом. Значајан део уноса долази из прерађене, паковане хране и оброка који се припремају или купују ван куће.
Хлеб, месне прерађевине, преливи за салату, сиреви и други производи могу садржати изненађујуће велике количине натријума, чак и када на први поглед не делују нарочито слано.
Вишак натријума може довести до задржавања воде у организму, чиме се повећава количина течности у крвотоку и оптерећење које срце и крвни судови морају да поднесу. Повећан волумен крви може допринети већем притиску на зидове артерија, док дуготрајно висок притисак може неповољно утицати на еластичност крвних судова.
Ипак, није потребно потпуно избацити натријум из исхране како би се направила корисна промена.
- Дијете са високим садржајем натријума повезане су са вишим крвним притиском, а смањење уноса натријума уз повећање уноса калијума може снизити крвни притисак - каже регистрована дијететичарка Сара Голд Анзловар.
За почетак, препоручује се обраћање пажње на количину натријума коју свакодневно уносите и ограничавање веома слане и индустријски прерађене хране. Америчко удружење за срце наводи да је за већину одраслих циљ мање од 2.300 милиграма натријума дневно, док се за особе са повишеним крвним притиском често препоручује још нижи унос.
Довољан унос течности, уравнотежена исхрана богата намирницама које садрже калијум и редовна физичка активност такође могу бити део здравих навика које доприносе бољој контроли крвног притиска.
Дуготрајно седење
Ако се сабере време проведено за радним столом, испред телевизора, за рачунаром или у аутомобилу, многи људи могу бити изненађени колико велики део дана проводе седећи.
Дуготрајно седење сматра се једним од фактора животног стила на које је могуће утицати када је реч о здрављу срца и крвних судова, чак и код особа које повремено вежбају.
Када се дуго седи, смањује се активност великих мишићних група, посебно мишића ногу, што може утицати на циркулацију и функционисање крвних судова. Дуготрајна неактивност повезана је са различитим неповољним метаболичким и кардиоваскуларним ефектима, а истраживања указују да чак и релативно кратко смањење времена проведеног у седећем положају може бити повезано са повољнијим вредностима крвног притиска.
Због тога је корисно правити кратке паузе током радног дана, устати од стола, прошетати неколико минута или урадити неколико једноставних покрета.
- Вежбање јача срце, омогућавајући му да пумпа више крви уз мање напора. Ово смањује оптерећење артерија, што заузврат снижава крвни притисак - каже др Брет Силаве.
Као општа препорука за одрасле често се наводи најмање 150 минута умерене физичке активности недељно, што може да се распореди на краће активности током већег броја дана.
Недостатак сна
Касни одлазак у кревет може деловати као безазлена навика, али количина и квалитет сна повезани су са здрављем кардиоваскуларног система. Дуготрајно недовољно спавање може бити повезано са већим ризиком од повишеног крвног притиска.
- Одрасли који константно спавају мање од седам сати ноћу имају мерљиво већи ризик од развоја хипертензије током времена, а ова повезаност се опстаје чак и након што се узму у обзир тежина, исхрана и ниво активности - напомиње Анзловар.
Поред тога, недовољно сна може утицати на нервни и хормонски систем, укључујући механизме повезане са одговором организма на стрес, што код неких људи може допринети неповољним променама крвног притиска.
За квалитетнији сан важно је покушати да време одласка на спавање и буђења буде што уједначеније, као и да се обезбеди довољно времена за одмор. Анзловар саветује да се тежи доследном распореду који омогућава најмање седам до осам сати сна, као и да се време пред екранима смањи приближно сат времена пре одласка у кревет.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО
